Magazin
Kratki sadržaji, još kraća pažnja: Odrasli sada gube koncentraciju za 47 sekundi, kaže studija
Prosečna odrasla osoba ne može da ostane skoncentrisana na jednu temu duže od 47 sekundi, što dokazuje da naša sposobnost da se usredsredimo na određen zadatak na duži vremenski period postepeno nestaje. Rezultati nove ankete su pokazali da, što su ispitanici bili mlađi, to im je koncentracija brže opadala. Naučnici tvrde da postoji nekoliko krivaca, ali da je glavni onaj koji je postao neizbežan deo naših života - tehnologija.
Pre nešto više od decenije, istraživanja su pokazala da su ljudi u proseku obraćali pažnju na ekran koji prikazuje određeni sadržaj oko 2 i po minuta. Nekoliko godina kasnije, taj raspon pažnje se smanjio na oko 75 sekundi, a sada je otkriveno da ljudi mogu da obraćaju pažnju na jedan ekran samo 47 sekundi.
"Takođe smo otkrili da je, nakon što mu se koncentracija poremeti, čoveku potrebno čak 25 minuta i 26 sekundi da se ponovo usredsredi na ono što je prethodno radio," kaže za Si-En-En dr Glorija Mark, profesorka informatike koja istražuje način na koji društvene mreže utiču na mozak.
Činjenicu da nam koncentracija sve više opada može da potvrdi i nedavna britanska anketa, u kojoj je otkriveno da odrasli čovek može da se fokusira na jedan zadatak u proseku samo 17 minuta i 10 sekundi. Rezultati generacije Zed su bili daleko gori, jer je skoro polovina učesnika od 18 do 24 godine priznalo da ne mogu da drže pažnju duže od 60 sekundi. Na kraju, samo oko 7 odsto starijih od 65 godina je prijavilo da im misli redovno odlutaju.
Veruje se da savremen život, prepun kratkih onlajn sadržaja i obaveštenja koja se konstatno pojavljuju na brojnim uređajima, doprinosi ovom padu u koncentraciji.
Više od trećine (36 odsto) ispitanih reklo je da im se raspon pažnje pogoršao poslednjih godina, a anketa je takođe pokazala da prosečna sposobnost ispitanih da slušaju svog partnera često traje samo oko 19 minuta.
Umor, stres i smetnje od mobilnih telefona bili su među glavnim razlozima zbog kojih su odrasli priznali da postepeno gube koncentraciju.
Stalna obaveštenja, društvene mreže i brz pristup informacijama mogu uticati na našu sposobnost da se koncentrišemo na duži period, prema autorima. Ali nije samo tehnologija kriva - stres i umor takođe igraju značajnu ulogu, jer kada smo preopterećeni ili premoreni, ne možemo da se fokusiramo. Zbog toga i manje zahtevni zadaci mogu postati izazov.
Anketa je takođe pokazala da nas organizovanje finansija može zaokupiti samo u proseku 19 minuta i 49 sekundi, a zadaci na poslu tek nešto duže od 20 minuta i 40 sekundi. Od svih ispitanih učesnika, 39 odsto je priznalo da osećaju potrebu da koriste svoje telefone istog trenutka kada izgube interesovanje za nešto. Pored toga, 45 odsto često prelazi sa jednog zadatka na drugi, a 42 odsto se prepušta sanjarenju kada ne mogu da se skoncentrišu.
Samo petina učesnika (22 odsto) izjavila je da je poboljšala svoje sposobnosti koncentracije i pamćenja, prenosi "Dejli mejl".
"TikTok mozak"
Sadržaja na društvenim mrežama je sve više, ali sve kraće traje. Ovo je prouzrokovalo nekolicinu problema u radu mozga savremenog čoveka, toliko da su ovaj fenomen naučnici nazvali "TikTok mozak". Glavni uzroci ovog stanja su kratki video snimci po kojima je ova platforma poznata, koji traju do otprilike 20 sekundi ili manje, zbog kojih nam je kasnije teško da se usredsredimo na bilo koji sadržaj koji traje duže.
"TikTok mozak" tako može uticati na važnije aspekte u životu, kao što je završavanje poslova, komunikacija sa drugima, ali i lični razvoj, koji često nije na zadovoljavajućem nivou ako svakodnevno provodimo sate gledajući kratke video snimke (koji nam svakako brzo iščeznu iz pamćenja).
