I za prethodne prve dame, moda je bila moćan alat - Mišel Obama je nosila kreacije mladih dizajnera kao što je na primer, Džejson Vu, dok je Džil Bajden poslednjih četiri godine birala tradicionalne brendove kao što su Oskar de la Renta, Tom Ford i Ralf Loren.
Međutim, uskoro na scenu, stupa Melanija Tramp koja ponovo preuzema ulogu prve dame. Tokom prvog mandata predsednika Donalda Trampa, Melanija se često pojavljivala u pažljivo odabranim odevnim komadima, gde su dominirale Kristijan Lobutin cipele i besprekorno skrojene Kristijan Dior suknje i kaputi. Posle nebeskoplave kreacije Ralfa Lorena na predhodnoj inauguraciji, retko je viđena u bilo čemu sa potpisom američkih dizajnera.
Dok su mnoge prve dame nastojale da nose odeću proizvedenu u Americi, Melanija je često nosila garderobu sa etiketom evropskih modnih kuća kao što su Valentino, Versaće i Šanel. Primećeno je da je retko viđena u kreacijama američkih dizajnera, ali modni kritičari su ipak naglašavali da je pitanje koliko je Melanija imala izbora u po tom pitanju.
Politika predsednika Trampa značila je da je modna industrija, koja je naizgled liberalna, često držala njegovu suprugu na distanci. Nezavisna dizajnerka Sofija Tale napisala je otvoreno pismo 2016. godine u kojem je odbila da "oblači ili se na bilo koji način povezuje sa sledećom prvom damom". Mark Džejkobs je naglasio da nije imao "nikakav interes" da sarađuje sa njom.
Ipak, prva dama je našla rešenje za ovaj "problem". Prema rečima Kejt Benet, bivše novinarke u Beloj kući, Melanija je često sama kupovala odeću sa internet prodavnice Net-a-Porter.
Šta se promenilo
Osam godina kasnije, postavlja se pitanje kakav odnos sada imaju dizajneri prema njoj? Nekoliko vrhunskih američkih dizajnera, uključujući Toma Forda, Karolinu Hereru, Majkla Korsa, Ralfa Lorena, od kojih je svako obukao barem jednu prvu damu, nije odgovorilo na zahtev Si-En-En za komentar i pitanje da li bi bili otvoreni za saradnju sa njom. Međutim, osoba zadužena za medije modne kuće Oskara de la Rente, istakla je da je brend "uvek počastvovan kada se traži da obuče prvu damu Sjedinjenih Američkih Država", dodajući da je misija kuće da učine da "izgleda najbolje bez obzira na politiku". I dizajneri u nastajanju mogu biti više oduševljeni oblačenjem prve dame, ali Benet spekuliše da Melaniji "to baš i nije interesantno".
Naravno, nova prva dama može da nosi odeću dizajnera kog želi, bez obzira da li oni aktivno učestvuju u pronalaženju, stajlingu ili dizajniranju odevnih predmeta za nju. Sa ili bez pomoći američkih dizajnera, nema sumnje da će ona nastojati da izgleda najbolje što može.
Nije isključenao da će biti manje prisutna kao prva dama tokom drugog mandata svog supruga, a prema rečima profesorke Nikol Gutgold, članice FLARE inicijative (First Ladies Association for Research and Education), njene aktivnosti će verovatno biti ograničene, sa pažljivo odabranim događajima: "Možda joj neće biti potrebno toliko različitih odevnih kombinacija kao aktivnoj prvoj dami", kaže profesorka.
Prve dame se često suočavaju s dvostrukim standardom kada je u pitanju izgled - njihove odeće se detaljno analiziraju, dok se jednostavna odela predsednika retko komentarišu. Istorijski gledano, mnoge prve dame, poput Nensi Regan i Rozalin Karter, bile su kritikovane zbog izbora garderobe. Džeki Kenedi je, iako cenjena, ponekad kršila nepisano pravilo nošenja američke mode.
Kod Melanije, ovaj standard je još izraženiji zbog njene lepote i sklonosti ka visokoj modi. Iako je često kritikovana kao manje pristupačna od drugih prvih dama, njen imidž je pažljivo negovan i ostaje jedan od malobrojnih uvida u njenu ličnost.