Magazin
Roditelji zaista imaju omiljeno dete - to nije nužno sin prvenac
Retko koji roditelj će otvoreno reći da više voli jedno dete više od drugog - gotovo uvek će odgovor biti da svu decu voli podjednako. Međutim, istraživanje je otkrilo da favorit uvek postoji, i da to nije sin prvenac, kako bi većina pretpostavila.
Bilo da u porodici ima dvoje dece, troje ili više, favorit postoji u skoro 25 posto slučajeva. Roditelji to deci, naravno, nikada neće otvoreno priznati (iako će to možda nekada pokazati svojim odnosom prema njima), a retko kada će tako nešto reći i prijateljima, jer prosto nije lepo, a nije ni lako, priznati tako nešto.
"Decenijama znamo da drugačiji odnos prema deci ostavlja posledice po njihovo mentalno zdravlje. Ova studija nam pomaže da razumemo ko favoriti roditelja, ali nas i podseća da je od velike važnosti za svako dete da bude voljeno i da ga roditelji podržavaju", naveo je Aleksander Džensen, vodeći autor studije.
Ko su omiljena deca i koje ih osobine najčešće krase
Interesantno je da titula omiljenog deteta češće završi u rukama devojčica ili dece koja su po svojoj prirodi saradljivija i savesnija, pokazalo je istraživanje Američke psihološke asocijacije. Ovakva titula, ipak, nosi kako pozitivne, tako i negativne posledice po odrastanje, o kojima roditelji nekada ni ne razmišljaju.
Kako bi došao do ovakvog zaključka, tim stručnjaka je prethodno analizirao 30 drugih istraživanja i 14 baza podataka, u kojima se ukupno sadržala informacija o oko 20 hiljada pojedinaca. Osim saradljivosti, na favorizovanje jednog deteta u odnosu na drugu decu u porodici utiču i njegova odgovornost i organizovanost.
Kako se manifestuje favorizovanje jednog deteta i koje to posledice ima po drugu decu
Načini na koje roditelji pokazuju da im je jedno dete omiljeno, a druga manje, ima na desetine: sa svojim favoritima oni imaju drugačiju, prisniju interakciju, na njih neretko troše i veće svote novca, a manje ih i kontrolišu, jer u njih imaju više poverenja. Favoriti se obično doživljavaju i kao zreliji, prenosi Njujork Post.
Omiljena deca su, zbog ovako povlašćenog tretmana od strane roditelja često i u boljoj poziciji kasnije u životu, dok, sa druge strane, ostala deca u porodici imaju veći rizik od razvoja problema sa mentalnim zdravljem. Čak su i odnosi između "drugoplasirane" dece i njihovih roditelja kasnije mnogo zategnutiji, što, svakako nije iznenađenje.
