Suprotnosti se (ne) privlače: Kako žene sklapaju prijateljstva, a kako muškarci

Dugogodišnja ili nova, prisna ili ne toliko - prijateljstva su značajan segment naših života. Prijatelji su tu da nas nasmeju, podrže, ohrabre, pa čak i da nam kažu da "povučemo ručnu" kada primete  u nečemu preterujemo. Iako i muškarcima i ženama prijatelji igraju važnu ulogu u životu, način na koji ih biraju jedni, a na koji drugi, se potpuno razlikuju.

Suprotnosti se privlače, ali samo u jednom slučaju

Žene za svoje prijatelje biraju u većini slučajeva osobe koje se umnogome razlikuju od njih samih - po načinu razmišljanja, načinu ponašanja, načinu života. One radije biraju da u svom okruženju imaju šarenolike poglede na svet i smisao života. Razlog za to jeste što žene žele da kroz prijateljstva steknu priliku na nauče nešto novo, razviju nove veštine, sagledaju stvari iz drugačije perspektive i dobiju (ali i pruže) emotivnu podršku uz određenu dozu nekada i surovog realizma. 

Sa druge strane, muškarci imaju drugačiji šablon kada je sklapanje prijateljstava u pitanju: oni sebi za prijatelje biraju one koji su sličnog mentalnog sklopa - oni imaju tendenciju da sa svojim prijateljima imaju zajedničke aktivnosti i strategije, zajedničke stavove i moralne vrednosti, kao i slične životne putanje. Ovo otkriće pokazuje da su prethodne hipoteze da su prijateljstva između ljudi sličnih profila čvršća zapravo samo delimično tačne.

Ovakav zaključak naučnici su izneli nakon opsežnog istraživanja u kome je učestvovalo 684 studenata, koji su imali zadatak da ocene sopstvenu spremnost da preuzimaju rizike, kao i društvene preferencije, kao i da ocene iste parametre svojih bliskih prijatelja. "Naša studija pokazuje koji šabloni su prisutniji kod žena, a koji kod muškaraca, kada je reč o građenju prijateljstava", naveo je Džejms Alm, a preneo Dejli Mejl.

Sa bliskim prijateljima delimo čak i zajedničke gene

Ovo istraživanje naučnika nije jedino tako zanimljivo u toj oblasti: još jedna nedavna studija potvrdila je da nam bliski prijatelji zaista jesu kao članovi porodice i da sa njima delimo čak i genetske sličnosti. "Otkrili smo da sa bliskim prijateljima imamo oko 1 procenta zajedničkih gena", zaključio je profesor Džejms Fauler, profesor medicinske genetike, u intervjuu za Si-En-En.

"To je, ukoliko posmatramo prosečne vrednosti, jednako broju gena koje delimo sa rođacima u četvrtom kolenu ili članovima porodice sa kojima imamo zajedničke pra-pra-pra-praroditelje", dodao je on. Međutim, zajednički geni (unutar tih 1 posto) nisu jednako raspoređeni, već neki dominiraju, a nekih ima tek u tragovima. Ono što je za sada poznato jeste da su najdominantniji geni olfaktornog sistema (čula mirisa). 

Istražujući ovu temu, naučnici su došli do još jednog, usputnog otkrića, koje je jednako interesantno i koje na prijateljstva baca potpuno novo svetlo. Naime, ljudi imaju tendenciju da se zbližavaju sa ljudima čiji je imunološki sistem drugačiji. Time se zaštita od mikroba i drugih patogena povećava, odnosno proširuje se spektar zašitite organizma na račun "prijateljskog" imuniteta.