Srbi su učestvovali u izgradnji Panamskog kanala, pokazala su dragocena istorijska pisma

Srbi ne samo da su radili na izgradnji Panamskog kanala, već su imali veliku ulogu u postavljanju njegovog temelja, što se saznaje iz dragocenih osam pismama koja je slao nepoznati srpski radnik iz Paname. Najraniji datum pisama se poklapa sa onima kada je počela izgradnja kanala, a pisma su pronađena u listu "Otadžbina" u Legatu porodice Leko, koje su Vera i Danica Leko zaveštale Adligatu pre jedne decenije.

"Pronašli smo pravu riznicu materijala o izgradnji Panamskog kanala u srpskim izvorima. Da navedem samo izveštaje o teškom položaju radnika, o tome da je bilo Srba koji su u Panami ostavili svoje živote i upozorenja sugrađanima da ne nasedaju na pozive agenata da odlaze na rad "u taj ljudski pakao"," kaže Viktor Lazić za RTS, koji je pod patronatom profesora Aleksandra Jerkova zajedno sa kolegom Adamom Sofronijevićem sproveo istraživanje o vezama Srbije i Srba sa Panamskim kanalom u periodu od sto godina (od 1881. do 1981. godine).

Ime autora je nepoznato, ali je utvrđeno da su njegovi inicijali V.M. - a na osnovu jezika korišćenog u pismima zaključeno je da je poreklom iz Vojvodine, najverovatnije Banata, izjavio je Adam Sofronijević.

U pismima detaljno opisuje život u radnim kampovima, izgled gradova kroz koje prolazi i u kojima živi, napade zmija i insekata, druženje sa domorodcima, putovanjue prugom... Sve ove informacije o svakodnevnici jednog radnika su pružile uvid u značajnu istorijsku ulogu koju su imali Srbi u izgradnji Panamskog kanala. Autor je bio je jedan od retkih pismenih radnika svog doba, radio je zajedno sa hiljadama najamnika sa raznih krajeva planete, često vrlo siromašnih, prenosi RTS.

Šta pisma govore

Srpski radnik je preko Pariza, na francuskoj lađi "Lafajet", stigao do Paname, gde su kanal u početku gradili Francuzi. Detaljno opisuje uzburkano more i plovidbu, brod koj ije prevozio radnike:

"Talasi visoki kao drugi sprat pariskih kula, na vrhu talasa bela pena, a inače voda kao mastilo crna. Svi su skoro putnici bolesni: pravi se koncerat na ferdeku napravio; onima, koji još nisu bolesni mnogo ne fali, i ja sam u tom brodu."

"Lađa se tako ljulja da se za nešto moramo uvatiti da ne bi pali. Evo zvoni za doručak. Jedni u drugog gledamo, a niko ne sme da se usudi da uđe u trapezariju. Ja se na posletku rešim, sednem za sto, i uzmem jedno rovito jaje, no pet minuta docnije povratim ga."

U pismima je podelio i prve utiske kada je stigao na kopno, put od Kolona do Paname, kako su izgledali gradovi, radni kampovi, uslovi života i rada, izazovi sa kojima su se suočavali...

"Od Kolona do Paname ima 75 kilometara, i tolišno se rastojanje putuje čitavih tri i po časa. Do duše voz vrlo često staje, čas da uzme drva čas vode, a čas kakvog crnca koji hoće da uđe u kola, ili kakvog putnika da ispusti. Kola su kao ona što služe u Francuskoj za prenos stoke, i ja sam još bio srećan te sam mogao upotrebiti jednu vreću kukuruza, i tako sam mogao da sednem i da se malo odmorim." 

Takođe, opisuje i korupciju - on u prvoj godini izgradnje sumnja u uspeh ovog poduhvata, što će se ispostaviti kao tačno, prenosi RTS. Posle osam godina ovaj ambiciozni projekat  se pretvara u jedan od najvećih finansijskih neuspeha i skandala u istoriji Francuske. Rad se nastavio 1904. godine, kada je SAD preuzela projekat, pa je kanal je bio otvoren 15. avgusta 1914. godine. Izgradnja ovog kanala se smatra jednim od najtežih inženjerskih projekata ikada preduzetih.

"Svaka nova informacija o istoriji Panamskog kanala je značajna, kako nama u Panami, tako i u svetskim okvirima, jer kanal koristi više od 170 zemalja. Veoma smo iznenađeni, čak uzbuđeni činjenicom da su u dalekoj zemlji kao što je Srbija pronađeni istorijski dokazi o izgradnji kanala. Proširićemo poznavanje sopstvene istorije zahvaljujući vama", izjavila je Dijana Rivas, menadžerka u kulturi zadužena za odnose sa javnošću Narodne biblioteke Paname, prenosi RTS.