Veliki književnik Mihail Ljermontov u istoriji je ostao upamćen kao jedan od najvećih stvaralaca romantične ruske poezije. On je, kao niko drugi, umeo da prenese lepotu osećanja na papir, kako onih lepih, zaljubljenih, tako i onih tužnih, od kojih suze naviru na oči.
Međutim, iako je briljirao u opisivanju emocija i ljubavnih odnosa, sam se u njima nije snalazio baš najbolje. Zapravo, nije gotovo nikako. Prvi ljubavni fijasko je u srcu Ljermontova ostavio dubok, neizbrisiv trag, koji se preslikao i na papir.
Dve krajnosti: Ljermontov i "Mis Crne oči"
Mladi Ljermontov se nije mogao pohvaliti preteranim samopouzdanjem: mladić, po rečima njegovih savremenika, nije bio ni lep, ni naočit, a ni preterano šarmantan. Nije bio čak ni vešt u komunikaciji, da bi mogao nadomestiti nedostatak fizičke lepote i atraktivnosti.
Njegova prva ljubav bila je izvesna Katarina Suškova, koju je upoznao kada je imao 16 godina. Ona je bila dve godine starija od njega i superiornija u svemu: prelepa, crnooka, energična, društvena, pričljiva, sa jasno formiranim stavovima i uverenjima. Nadimak joj je bio "Mis Crne oči".
Emocije Ljermontova nailaze na podsmeh
Katkad uspevajući da savlada svoju prirodnu povučenost, Ljermontov se čak i udvarao vatrenoj Katarini - inicirao je susrete, pisao joj ljubavna pisma, govorio o osećanjima koja su ga preplavljala. Međutim, to nije bilo dovoljno da se ona zaljubi u njega.
Mladoj dami je fokus bio na drugom: da nađe mladoženju naočitog i situiranog, koji bi mogao da joj pruži bezbrižan, a ujedno zabavan život. Ne znajući kako to da saopšti udvaraču, ona je postupila krajnje surovo i počela da Ljermontova ismeva, kako i gde stigne.
Slučajni susret nakon četiri godine
Kada je shvatio da nema nikakve šanse kod Suškove, Ljermontov se povukao: ma koliko on želeo da romansa među njima uspe, nije mogao da dozvoli da neko gazi njegov ponos, emocije, pa ni stvaralaštvo. Izašao je iz toga dostojanstveno, ali pun bola.
Međutim, nakon četiri godine sudbina ih je ponovo spojila i to pod zanimljivim okolnostima: Mihail je stasao i postao markantan mladić, oficir, a Katarina u tom periodu spremala za udaju. I to (gle čuda!) baš za njegovog prijatelja, Alekseja Lopuhina.
Idealna prilika za osvetu
Ljermontov je odmah znao da bolje prilike za osvetu zbog neuzvraćene ljubavi i podsmehivanja koje je preživeo neće biti. Međutim, osim o sebi, on je u tom trenutku razmišljao i o Lopuhinu, jer kakav bi on to čovek bio kada bi dopustio da njegov prijatelj napravi kardinalnu grešku.
Uostalom, protiv braka Lopuhina i Suškove bilo je dosta njihovih prijatelja i članova porodice, ali je on bio zaslepljen njenom lepotom i kroz te "ružičaste naočare" nije mogao da uvidi kakva je njena narav i to da je ona u stvari sa njim zbog novca.
Ljermontov - Suškova 1:1
Ljermontov je u tom trenutku već potpuno preboleo Katarinu, ali je, kako bi joj se osvetio, glumio da je i dalje u nju zaljubljen. Vodio je na balove, zvao na sastanke, pa čak i govorio kako su sada njegova osećanja još jača nego pre četiri godine, kada su se rastali.
Očarana "novim" Ljermontovim, odjednom počinje da se zaljubljuje u njega i ostavlja svog verenika, maltene pred oltarom. Međutim, sada Ljermontov mora da smisli šta da radi dalje, jer oženiti se njom za njega svakako nije opcija.
Plan je uspeo, Ljermontov je ostavio Katarinu
Na kraju književnik dolazi na ideju da svojeručno napiše anonimno pismo i pošalje ga Katarininim rođacima. U pismu je napisao kako gospodinu Ljermontovu "ništa nije sveto i da taj čovek nikada nikoga nije sposoban da voli". Poslao je pismo i sedeo i čekao.
Naravno, rođaci "Mis Crne oči" su se nakon dobijenog pisma usprotivili njihovoj zajednici (što je i bio plan Ljermontova), nakon čega su se njih dvoje rastali. On se osvetio za neuzvraćenu ljubav i podsmehe koje je pretrpeo i sve prolivene suze, a ona ostala sama još nekoliko godina.