"Dragi Deda Mraze, ove godine sam bila dobra i slušala sam mamu i tatu. Pa te molim da mi doneseš Barbiku i onu lepu plavu haljinu za priredbu u školi. Mama kaže da samo ti to umeš da nađeš, a tata misli da sam stvarno zaslužila ove godine nešto lepo jer sam baš bila fina". Pisanje pisama Deda Mrazu, odavno je postalo uobičajeno, a od skoro postoje službe koje odgovaraju na ta pisma koja stižu sa sve adresom na koverti ni manje ni više, nego sa Severnog pola.
Čitava industrija zabave i igračaka formirana je da ubedi dete da Deda Mraz postoji. Selo Rovanijemi u Laponiji, selo najvoljenijeg dekice na svetu, u kome živi sa svojom ženom, Bakom Mraz i patuljcima koji prave poklone, radi svakoga dana u godini. Nezaboravna avantura za decu reklo bi se, mada se nekada čini kao da je ovaj mit zapravo napravljen kako bi roditelji dali malo magije svetu oko nas.
Magiju čini mit o Deda Mrazu, star preko 1.500 godina, a predstavlja mešavinu priča iz hrišćanstva, literature i paganizma. Moderan koncept o veselom debeljuškastom, dobrom deki, koji preko brda i brega dolazi na sankama koje vuku jeleni, nastala je u proteklih 200 godina sa pričama kao što je to "Poseta Svetog Nikole", poznatija kao "Noć pre Božića". Smatra se da preko 85 posto dece veruje da je stvaran i da ako budu dobri, donosi poklone koje su poželeli.
"Za mene verovanje u Deda Mraza nikako nije laž, već lepa priča. Istina je da ga se samo jako mala deca boje, ali većina dece do 7 godine je oduševljena kada čuje da on dolazi", kaže Sindi Šajbe, profesor sa Itaka koledža, koja proučava preko 30 godina dečija verovanja u Deda Mraza, prenosi "Popsikom".
Verovanje u priču o dobroti, ljubavi, darivanju i dobroj deci, jer samo dobra deca dobijaju poklone. A na kraju su sva deca dobra i svi dobijaju poklone. Kako onda prekinuti ovu magiju i kada deca primete da je ipak sve samo jedna lepa priča?
"Već u uzrastu od 7 do 9 godine počinju da sumnjaju da li je on stvaran ili nije. Izraz lica im postaje drugačiji kada stigne Deda Mraz". Upravo u ovom uzrastu deca prelaze od verovanja u neverovanje, ali proces udaljavanja od mita može da traje nekoliko godina. Čak i u eri interneta, kada je samo jedan klik dovoljan da saznaju istinu, ovakav odnos dece prema mitu je isti kao generacijama pre. Polako se mit narušava u vremenu polaska u školu, a sve zbog toga što se deci razvija logično mišljenje. Oni ne ispituju svoje verovanje u Deda Mraza detaljno, ali počinju da sumnjaju. Već oko 12 godine većina dece počinje da shvata da jeleni ne lete, a da jedan čovek ne može biti u svakom dimnjaku na svetu u isto vreme.
Rušenje mitova i bajki za svakoga je drugačije, a deca posebno mogu da budu osetljiva kada su dugo bili okružena bajkovitim predstavama. Zbog toga bi svaka porodica trebalo da definiše kada je vreme da se prekine verovanje u mit. Čim dete postavlja pitanja i sumnja u ideju o postojanju Deda Mraza, tada bi trebalo da počne da se govori istina. "Trauma i poljuljano poverenje se pojavljuju retko. To se dešava kada se kaže detetu pre nego što samo pita i pokaže sumnju ili kada roditelji insistiraju na priči koju je dete spremno da preraste", kaže Šajbe.
Ukoliko deca dugo ne žele da napuste verovanje u bajku, trebalo bi postepeno demistifikovati Deda Mraza, a pažnju prebaciti na činjenicu da roditelji obezbeđuju poklone pod jelkom. "Trebalo bi da roditelj razgovorom nežno objasni razliku između verovanja u Deda Mraza kao u lepu magičnu priču, i sa druge strane, realnu priču ko zapravo donosi poklone. I da sada, deca kao starija, mogu biti nekome "dobri Deda Mraz", predlaže Sindi Šajbe.
Možda dete neće verovati u debeljuškastog dekicu koji nekako uspeva da se provuče kroz dimnjak, pojede sve kolače i popije punu šolju mleka. Ali bi trebalo da veruje da nije nikada samo, da neko bdi nad njim i prati njegove želje, pospe magiju dobročinstva i stvara veru u dobre ljude i dobre postupke.