Magazin
Propuštate rokove, odlažete obaveze: Možda imate vremensko slepilo
Kada ste skoncentrisani na neki zadatak, gledate nekoliko epizoda serije zaredom ili se dobro provodite sa prijateljima, normalno je da izgubite osećaj da vreme prolazi. Ali ovo nije isto što i vremensko slepilo, koje može biti mnogo ozbiljnije i čak ugroziti kvalitet života. Kako se ovaj fenomen može prepoznati na vreme i sprečiti da negativno utiče na vašu svakodnevicu?
Vremensko slepilo je skoro svako od nas doživeo barem jednom, kada smo zaokupljeni nekim razgovorom ili aktivnošću u kojoj uživamo, toliko da ne primetimo da vreme prolazi i da zaboravljamo da uradimo nešto što je hitnije (ili važnije). Dok ovo često može biti bezazleno, ima onih za koje vremensko slepilo može predstavljati ogromnu prepreku u životu.
Iako stručnjaci nisu saglasni oko toga da li je vremensko slepilo pravi psihološki fenomen ili ne, pojedini smatraju da je kod nekih ljudi mnogo više izraženo i da ovo stanje nije isto kao klasični gubitak osećaja za vreme kada radimo nešto u čemu uživamo.
Gubitak osećaja za protok vremena je obično povezan sa pozitivnim emocijama, a kada je potrebno, možete da se prebacite na važan zadatak bez problema. Nasuprot tome, vremensko slepilo podrazumeva zaglavljivanje i potpuno gubljenje poimanja vremena, što obično predstavlja izazov kada treba da se pređe na drugi, važniji zadatak, objašnjavaju psiholozi za "Vašington post".
Ne postoji zvanična definicija, ali neki istraživači smatraju da je vremensko slepilo oštećenje vremenske percepcije ili načina na koji mozak doživljava vreme. Ovi simptomi su često povezani sa neurološkim poremećajima kao što je Parkinsonova bolest i neurodivergentnim podtipovima, kao što su poremećaj pažnje (hiperaktivnost) ili ADHD.
Studije ukazuju da je ADHD je povezan sa oštećenjima u percepciji vremena, kao i sa nedostatkom sposobnosti da se vreme percipira, razume i da se na osnovu njega donose odluke, pokazala su istraživanja.
Šta se može učiniti
Ljudi koji se bore sa percepcijom vremena i njegovim upravljanjem mogu isprobati nekoliko metoda da bolje organizuju svoj raspored. Preporučljivo je koristiti sve alate koje savremeno doba pruža, kao što su digitalni podsetnici (alarmi, tajmeri i kalendari) za praćenje važnih sastanaka, datuma i rokova.
Osim toga, ove vrste podsetnika mogu biti korisni kada misli krenu da lutaju. Postavljanje alarma na svakih nekoliko minuta dok radite važan zadatak može biti dobar način da se osvestite i ponovo skoncentrišete, pre nego što dođe do mentalnog zamora.
Postoje i brojne aplikacije koje su namenjene kao pomoć za upravljanje vremenom, a takođe se mogu blokirati sva obaveštenja na telefonu, kako vas ne bi ometala. Pomagala ne moraju biti samo digitalna, već možete i da okačite veliki kalendar i listu obaveza, tako da vam je uvek ispred očiju. Na kraju, ako nikako ne možete da kontrolišete svoje navike i vremensko slepilo počinje da se otima kontorli, možete potražiti pomoć stručnjaka.
