Zona komfora i zašto je treba napustiti: Da li je bolje vrabac u ruci nego golub na grani

Rutina kojom su ljudi često zaokupljeni, može da ometa lični razvoj, a ukoliko su sve potrebe zadovoljene, ovo stanje se naziva "zona komfora". Ovo je psihološko stanje u kome se osoba oseća opušteno, ne upušta se u nova iskustva ili rizike, a učestvuje samo u aktivnostima koje su joj poznate, zbog čega imaj osećaj da "kontroliše" okolnosti u kojima se nalazi.

"Stanje u kojem osoba funkcioniše  bez anksioznosti, ograničavajući svoje ponašanje", je definicija termina "zona komfora", koju je prvo upotrebila motivacioni govornik Džudit Bardvik 1991.godine. Međutim, u zoni komfora čovek ne oseća podsticaje ni želju da postigne više, pa se njegov život pretvara u rutinu u kojoj uopšte nema rizika. Sve ovo ometa lični razvoj i rast.

"Zona komfora je subjektivno osećanje čoveka stanja u kome izbegava da izdrži bilo kakvu napetost, frustraciju, stres; ne pokušava da se prilagodi okruženju. Doživljava se kao fizičko i psihičko blagostanje, mir i stabilnost. Ljudi se u njemu nalaze zbog strukturiranja, maksimalnog planiranja sopstvenih aktivnosti. Osim toga, važan uslov za ulazak u ovo stanje je svest o zadovoljenim potrebama: od jednostavnih fizioloških, do onih povezanih sa samoostvarenjem", kaže klinički psiholog i doktor psihologije, Aleksandrina Grigorjeva.

Šta nas sprečava da izađemo iz svoje zone komfora

Prema Aleksandrini Grigorijevi, u "zoni udobnosti" čovek oseća predvidljivost i sposobnost da kontroliše svoj život. Iz ovakvog stanja se ne želi izaći. Kada razmišljamo o tome da ga napustimo, suočavamo se sa neizvesnošću. Napuštanje zone komfora, podsvesno se, doživljava kao opasnost, što izaziva strah. Pored toga, i drugi faktori ometaju izlazak iz zone konfora:

Zona udobnosti je po mnogo čemu privlačna jer je u njoj sve jednostavno i jasno: ne morate da razmišljate o malim stvarima, dovoljno je da rutinski obavljate svoje zadatke i niko vas neće dirati.

Prema psihologu sa Univerziteta Stenford, Kerol Duek, ljudi imaju dve vrste razmišljanja: fiksno i rastuće. Ako osoba ima prvi tip, onda sama sebe ubeđuje da nema potrebne veštine da nešto postigne. Ovo smanjuje motivaciju za traženje mogućnosti za bilo kakav rast i samousavršavanje. Umesto toga, traže se izgovori da se ostane u zoni udobnosti.

Ova tačka se bavi rizicima u međuljudskim odnosima. Vrlo često ljudi biraju da "budu strpljivi i čekaju" umesto da reše problem koji ih brine, dovodeći situaciju u ćorsokak samo zato što ne znaju kako da razreše protivrečnosti, izbegavajući bilo kakav sukob, umesto da nauče da se sukobljavaju na konstruktivan način.

Što češće ponavljamo određena ponašanja, više se zaglavljujemo u sopstvenim obrascima. Na primer, buđenje svakog jutra u 6 ujutru će u početku biti teško, pogotovo ako ste godinama imali nepravilan raspored spavanja.

"Izlazak iz zone komfora uključuje adaptivne resurse osobe (mogućnost prilagođavanja), zahteva od nje sposobnost da otvorenog uma gleda napred, u nepoznato i da bude spremna da prihvati eventualne negativne ishode. Takođe, čovek može svoj cilj da doživi kao nerealan ili izuzetno teško ostvariv, a onda se životni scenario razvija po principu "bolja vrabac u ruci nego golub na grani", smatra Aleksandrina Grigorijeva i dodaje da se ne usuđuju svi da rizikuju.

Kako izaći iz svoje zone udobnosti

Boraveći u zoni udobnosti, teško je početi bilo kakav lični razvoj i rast. Odluka da se ova zona napusti nije laka, ali sledeći koraci mogu pomoći:

Ako maštate o nečemu što je realano i izvodljivo - uradite to. Može da se počne od hobija koji stalno odlažete (poput padobranstva ili kartinga) pa do profesionalnog poteza (kao što je traženje povišice ili promena posla).

S obzirom da su mentalno i fizičko zdravlje isprepleteni, fitnes izazov će vam pomoći da prevaziđete svoje uobičajene granice i započnete lični rast. Pored toga, to će poboljšati vaše raspoloženje i učiniti vas otpornijim. Izaberite određeni cilj i odredite jasan rok za njega: na primer - napraviti 10.000 koraka dnevno tokom mesec dana.

Često vas dnevna rutina uvuče u zonu komfora. Stoga je vredno pokušati postepeno transformisati uobičajene radnje. Možete početi od malih stvari - da idete na posao drugim putem. Jednom kada osetite priliv energije zbog novina u životu, nemojte stati, već pređite na veće promene.

Okruženje značajno utiče na čoveka, pa ponekad treba da izađete iz svoje geografske zone komfora. Na primer, za vikend možete otići u grad o kome ne znate ništa. Umesto uobičajenog "ol inkluziv" odmora sa dvonedeljnim izležavanjem na plaži, krenite u obilazak zemlje u kojoj ste.

Taktike za prevazilaženje straha

"Nekoliko taktika može pomoći u prevazilaženju straha: Trenirajte da se nosite sa stresom i frustracijom. To je slično treningu u teretani, kada savladamo neprijatne fizičke senzacije i pokušamo da prilagodimo svoje telo opterećenju. Isto tako je i sa psihom, kaže psiholog Grigorijeva. Podelite svoj cilj na niz malih zadataka i završavajte polako jedan po jedan. Ovo će vam dati samopouzdanje za postizanje većeg cilja i povećaće osećaj samoefikasnosti.Tada će izlazak iz vaše zone udobnosti dobiti nov značaj i može se opisati rečenicom: "Znam zašto podnosim teškoće". Napravite mentalni korak ka svojim strahovima. Korisno je razmotriti najekstremnije negativne opcije koje mogu pratiti napuštanje zone udobnosti na putu rasta i razvoja. Takva mentalna vežba umanjuje strah  brigu  i omogućava vam da pronađete nestandardna rešenja koja ranije nisu bila očigledna.

Izlazak iz zone komfora može biti  veoma brz a može trajati i godinama ako osoba ne pronađe u sebi lični resurs ili sposobnost da se otvoreno suoči sa poteškoćama. Nove navike će se formirati u zavisnosti od individualnih karakteristika - mentalne snage, uzrasta i motivacije.

"Za" i "protiv" izlaska iz vaše zone udobnosti

Glavni plus u takvoj akciji je lični rast. Ostvarujući svoje ciljeve kroz prevazilaženje stresa i frustracije, osoba se oseća snažnije, stabilnije i efikasnije.

Nedostatak izlaska iz zone udobnosti -  može dovesti do preteranog trošenja fizičkih i mentalnih resursa, sindroma sagorevanja, depresivnih stanja. Zbog toga je veoma važno uzeti u obzir svoje osnovne resurse: lične, mentalne, biološke. Za ljude koji su u riziku od recidiva mentalnih poremećaja, veoma je važno da budu izuzetno oprezni pri pronalasku načina da stvore sebi zonu udobnosti (što im može predstavljati poteškoću) ali i izlasku iz nje ( može postati okidač za pogoršanje mentalnog stanja.