Sretenje Gospodnje - dan kad se sreću zima i leto

Sretenje je jedan od 12 najvećih praznika hrišćanstva, a reč "sretenje" simbolizuje susret Spasitelja sa ljudima. Sretenje novorođenog Mesije, kada je pravedni starac sveti Simeon Bogonosac primio Hrista u svoje naručje, obeležava prvi susret Boga i čoveka pod svodovima jerusalimskog hrama. Ovaj događaj slavi se četrdesetog dana po Božiću i u crkvenom kalendaru se beleži crvenim slovom.

"Otpusti sada raba tvojega Gospode, jer videše oči moje spasenje tvoje..." – ove reči izgovora pravedni Simeon nakon što je uzeo novorođenog Hrista u svoje naručje. U pravoslavnoj crkvi, ovaj događaj predstavlja jedan od najsvečanijih trenutaka, praćen dubokim molitvama. 

Praznik se praznuje od samog početka hrišćanstva, ali je kao svečanost uveden tek u 6. veku u vreme cara Justinijana, piše RTS. 

Narodna verovanja i običaji

Brojni su običaji koji se vezuju za Sretenje - ako danas bude sunčan dan, a medvedi uplašeni od sopstvene senke se vrate u zimski san, onda će zima potrajati još šest nedelja. A ako ne vide senku i izađu iz pećine kako bi pronašli hranu, zima je završena. 

Na Sretenje se sreću zima i leto, a veruje se da mlade devojke treba da paze koga će prvo ujutru da sretnu, jer će im možda takav budući muž biti. Još jedan običaj jeste da se pale sveće, jer će navodno plamen sveće štiti kuću od groma i drugih nesreća. 

Takođe, u Srbiji se 15. februar obeležava i kao Dan državnosti.