"Deca se vaspitavaju onime što roditelj jeste, a ne onime što govori", kazao je svojevremneo Karl Gustav Jung, a možda upravo zato nisu baš svi roditelju jednako uspešni u roditeljstvu. Ljudska bića su veoma sposobni roditelji, međutim, nisu svi baš jednako uspešni u tome. Svaki roditelj ima svoj stil i drugačiji pristup vaspitanju, ali deo svakog stila bi trebalo da bude izbalansiran pristup prema deci, dajući im smernice i pravila u životu.
"Nekada i najmanje sitnice koje činimo deci mogu biti važne za njihov razvoj. Verovanjem u intuiciju dozvolićemo im da razviju sposobnost prilagođavanja, svesnost prema svojoj okolini, kreativnost i kritičko mišljenje", tvrdi doktor Šimi Kang, autor knjige "Na delfin način: Uputstvo za roditelje kako da odgaje zdravo, srećno i motivisano dete a da ne postanu tigrovi". Ona je u svojoj knjizi dala opis tri najčešća tipa roditeljstva.
"Roditelj tigar" voli da kontroliše, a primenjuje strog i zahtevan stil roditeljstva. Ovakvi roditelji guraju i pritiskaju svoju decu, da postignu visok nivo akademskog uspeha ili uspeha u aktivnostima koristeći metode diktatorskog roditeljstva. Oni su roditelji koji postavljaju pravila koja čak mogu prekoračiti uobičajene roditeljske granice. Roditelji "tigrovi" daju prednost akademskom obrazovanju, a cilj im je da stalno podstiču decu da budu što bolji i uspešniji u školi. Najčešće upravljaju detetovim danom - od momenta kada se dete probudi pa do odlaska u krevet. To su roditelji koji su takmičarski nastrojeni i velika je verovatnoća da će to postati i njihova deca. Ovakvi roditelji smatraju da ne postoji "bacanje vremena", pa neće prihvatiti detetova interesovanja u aktivnostima u kojima ne mogu postići nagrade za koje veruju da će povećati šanse da dete bude primljeno na bolji univerzitet. U svakom slučaju, roditelji "tigrovi" uzurpiraju osećaj unutrašnje kontrole i samomotivacije kod deteta.
Prednosti i mane "tigra"
Ovim pristupom gaji se akademski izuzetno uspešno dete, često priznato i na svetskom nivou. Darovita deca izuzetnih muzičkih sposobnosti ostvare veliki profesionalni uspeh kasnije u životu. Ipak, s druge strane, deca odgajana pod strogim i kontrolisanim roditeljem, imaće socijalne i psihološke posledice. Ovakav, manje podržavajući roditelj, poguraće dete da sumnja u sebe, da se ukoliko ne uspe da ostvari roditeljske planove oseti kao "neuspeh". Neretko ovakva deca imaju hronične psihičke poremećaje kao što su anksioznost, nisko samopoštovanje i depresija.
Nasuprot roditelju "tigru", postoje roditelji koji su popustljivi, koji postavljaju malo pravila i granica, a malo i očekuju od svoje dece. Ovakve roditelje doktor Kang naziva - "roditelji meduze". Ljubav i povezanost ovakvim roditeljima je iznad granica koje postavljaju svojoj deci. Iako su ljubav i povezanost velike vrednosti koje bi trebalo gajiti kod dece, nepostojanjem granica, svesnosti o posledicama, formiraju se deca od koji se malo očekuje i koji imaju malo discipline. Malo kazni i pravila, spada u opušten tip roditeljstva.
Prednost i mane "meduze"
Deca "roditelja meduza" su impulsivnija, a kao adolescenti mogu biti sklona ekscesnom ponašanju. Ipak, s druge strane, oni su emocionalno sigurni, nezavisni i spremni da uče i prihvate poraz. Brzo sazrevaju i sposobni su da se prilagode samostalnom načinu života.
Postavljanje pravila, ali i davanje značaja kreativnosti i nezavisnosti, odlike su "roditelja delfina". Ovakvi roditelji sarađuju sa svojom decom, istovremeno im dajući smernice i modele ponašanja. Oni su i autoritativni, jer postavljaju jasna pravila. Autorka smatra ovaj tip roditeljstva idealnim. Baš kao što je telo delfina i mekano i jako, takav smatra da je i ovaj tip roditeljstva. Ako su "meduza" i "tigar" dve krajnosti, "delfin" je u savršenoj sredini. "Roditelj delfin" daje prednost dugoročnim ciljevima u zdravom, svrsishodnom životu, u odnosu na kratkoročne ciljeve - medalje i dobre rezultate testova u školi. Pravila i očekivanja ovakvog roditelja obuhvataju akademski učinak i disciplinu, ali takođe cene lične želje i samostalnost.
Prednosti i mane "delfina"
Deca "delfina" su u stanju da slede odgovarajuća pravila i uputstva i sposobna su da uspostave zdravu nezavisnost. Istraživanja pokazuju da deca roditelja "delfina" imaju bolje socijalne veštine, povećano samopouzdanje i kreativnost, bolje akademske rezultate i povećanu samomotivaciju.
U psihologiji i psihoterapiji odavno je prisutna teza da su problemi koje imamo u odraslom dobu povezani sa iskustvima iz detinjstva. Imajući to u vidu, mnogi psihoterapeuti pokušavaju da razumeju kako do toga dolazi, odnosno šta se desi tokom ranog razvoja što nas učini ranjivim na određeni tip problema i decenijama kasnije, te je upravo zato važno uzeti u obzir sve navedene tipove roditeljstva.