Magazin
Jednostavan razlog zašto se budimo ranije kako starimo
Za starije ljude često čujemo da ustaju pre sunca, a za tinejdžere da vole da spavaju do podneva. Ispostavlja se da u tome ima istine: vreme kada idemo na spavanje i budimo se nije samo stvar genetike, već i prirodnog procesa starenja.
Kako starimo, telo se menja što je glavni razlog i promena u obrascima sna, naglašavaju stručnjaci. "Kao i kod većine stvari koje se menjaju s godinama i ovde ne postoji samo jedan razlog - sve je međusobno povezano", kaže Sindi Lastig, profesorka psihologije.
Ranije buđenje je deo prirodnog procesa starenja
Kao i drugi aspekti našeg fizičkog i mentalnog zdravlja, mozak s godinama postaje manje osetljiv.
Nervi u mozgu verovatno ne primaju i ne obrađuju signale tako dobro kao što bi trebalo, jer je u pitanju starenje mozga, objašnjavaju doktori. Ti signali uključuju promenu svetlosti tokom dana, vreme obroka, socijalne signale i fizičku aktivnost, koji nam pomažu da se orijentišemo unutar cirkadijalnog ritma.
Za mlađu osobu, vreme večere može biti signal mozgu da je vreme za spavanje uskoro; kod starijih, ova veza može biti oslabljena.
Nervi koji mozgu prenose vremenske signale takođe prolaze kroz istu degeneraciju kao i sam mozak. Zbog toga stariji ljudi obično postaju umorniji ranije od svoje dece ili unuka, a samim tim se i bude ranije, potpuno odmorni, smatraju naučnici.
Ulogu igra i količina svetlosti
Jedan od razloga je to što promene u vidu, koje dolaze s godinama, smanjuju intenzitet svetlosne stimulacije koju mozak prima. A to igra važnu ulogu u podešavanju cirkadijalnog ritma i njegovom održavanju.
Ovo je posebno izraženo kod ljudi sa kataraktom, čestim očnim oboljenjem koje pogađa starije osobe. Katarakta zamagljuje vid, izaziva dvostruke slike i otežava gledanje. Ako postoji katarakta, večernja svetlost manje ulazi u oči, pa mozak 'misli' da sunce zalazi ranije, zaključak je američkih lekara.
Šta možemo da uradimo ako imamo ovaj problem
Doktori savetuju da, umesto da izbegavamo ekrane pred spavanje, sebe izložimo jakim svetlima u večernjim satima. To može značiti izlazak napolje pred zalazak sunca, čitanje na osvetljenom tabletu, upotrebu jakog veštačkog svetla u domu ili gledanje televizije na svetlom ekranu.
Ova jaka svetla šalju mozgu signal da sunce još nije u zalasku, čime odlažu proizvodnju melatonina, objašnjavaju stručnjaci. Da biste sebe održali budnim duže (i time pospešili kasnije buđenje), treba da primenjujete ove tehnike 30 do 60 minuta pre zalaska sunca, savetuju stručnjaci.
Tačno vreme izlaganja svetlosti zavisi od osobe i može zahtevati malo eksperimentisanja, ali generalno bi trebalo da traje oko dva sata. Najvažnije je da nastavimo sa svetlosnom stimulacijom i nakon zalaska sunca.
Takođe se ističe da izbegavamo alkohol pred spavanje. Iako može pomoći da lakše zaspite, on zapravo remeti kvalitet sna. Dodaju i da vežbanje može poboljšati san, a sunčeva svetlost ujutru utiče na cirkadijalni ritam da se uskladi sa prirodnim smenama dana i noći, piše Hafpost.
