Magazin
Zašto neki jasno pamte snove, a drugi ih zaboravljaju čim otvore oči
Neki ljudi se sa lakoćom mogu setiti živopisnih detalja svojih snova, čak i danima nakon što su ih sanjali. S druge strane, nekima ovo zvuči nemoguće - često ne mogu da se sete šta su sanjali čak ni nekoliko minuta nakon što se probude. Postoji nekoliko potencijanih objašnjenja zašto se neki lako prisećaju snova, a neki ne - a glavna tajna je u našim mislima dok smo budni.
Snovi su apstraktna tema koju nauka još uvek nije dokučila, ali novo italijansko istraživanje nudi moguće odgovore zašto je nekima lakše da pamte svoje snove, a nekima ne. Na osnovu eksperimenata sa 200 učesnika, rezultati su pokazali kako različiti faktori utiču na to da li će se neki sećati svojih snova ili ne (kao što su godine i godišnja doba).
Učesnici su nosili uređaje za praćenje sna i koristili magnetofone (elektronski uređaj za snimanje i reprodukciju zvuka) da beleže svoja sećanja iz snova tokom perioda od 15 dana. Volonteri, starosti od 18 do 70 godina, takođe su morali da prođu psihološke testove pre eksperimenta kako bi istraživači procenili aspekte kao što su nivoi anksioznosti, interesovanje za snove i sklonost ka sanjarenju.
U ovom slučaju, sanjarenje je opisano kao tendencija da se fokus pojedinca pomeri sa određenog zadataka u stvarnom životu i umesto toga koncentriše na nepovezane misli ili unutrašnje refleksije.
Pojedinci koji su često sanjarili, ali i oni koji su uživali u sanjanju, radovali su se pre odlaska u krevet kao i koji su sanjanje smatrali blagotvornim, imali su veću verovatnoću da se sećaju svojih snova. Studija je takođe otkrila da su se učesnici koji su iskusili duže periode laganog sna, za razliku od dubljeg, mirnijeg, češće sećali svojih snova. Što se tiče faktora godina, mlađi učesnici su generalno bolje pamtili snove od starijih osoba.
Stariji ljudi su češće doživljavali "bele snove", prema istraživačima - stanje u kojem znaju da su sanjali prethodne noći, ali nisu mogli da se sete konkretnih detalja. Ovo sugeriše da promena sposobnosti pamćenja povezana sa godinama može uticati na veštinu prisećanja snova.
Zanimljivo je i da godišnje doba može imati uticaja, jer učesnici koji su učestvovali u eksperimentu spavanja u proleće su se češće sećali svojih snova od onih koji su to radili zimi.
Naučnici su sugerisali da ovo ističe moguće faktore kao što je izloženost sunčevoj svetlosti, koja je veća u toplijim mesecima, što igra potencijalnu ulogu u sposobnosti prisećanja snova, prenosi "Dejli mejl".
"Naši nalazi sugerišu da prisećanje snova nije samo slučajnost, već i odraz načina na koji lični stavovi, kognitivne osobine i dinamika spavanja međusobno deluju", rekli su istraživači. Autori su dodali da se nadaju da će studija formirati osnovnu tačku za slična istraživanja o sposobnosti prisećanja snova u budućnosti.
