Najčešći predlog koji stranci mogu čuti za provod u Srbiji je - kafana. Danas mesto poznato po muzici, nacionalnoj kuhinji i piću, počelo je kao prvo javno mesto ispijanja kafe u Evropi, prema istorijskim izvorima, a otvorena je na Dorćolu 1522. godine.
Nije pronađen siguran podatak o imenu ove kafane, pa čak ni u kojoj ulici se tačno nalazila. Postoji nekoliko teorija o tome koji je ovo lokal mogao biti i da li se održao do danas, ali jedno je sigurno, a to je da se nalazila na Dorćolu, koji je i danas poznat po brojnim ugostiteljskim objektima.
Neko vreme, kafa je bila jedino piće koje se služilo. Ubrzo, kafana je postala centar društvenih i kulturnih dešavanja. Delile su se ideje o politici, umetnosti, pravile su se književne večeri, razmenjivale su se informacije i utisci o svetskim dešavanjima. Kafana je dobila veliki značaj u identitetu srpskog društva.
Iako su kafane danas mesta za veselja, nekada su imala određena pravila, kako bi održale kulturni status koji su nametnule. Navodno, za vreme Miloša Obrenovića, u kafanama nije bilo dozvoljeno da se puši i psuje.
Pored društvenih zbivanja, kafane su bile mesta koja su povezivala Srbiju sa ostatkom evropskih noviteta. Prvi bilijarski sto u Srbiji je došao u kafanu ''Znak pitanja'', prva sijalica je postavljena u kafani ''Hamburg'', a prvi telefon se mogao pronaći u ''Tri lista''.
Jedan od glavnih simbola srpske istorije i kulture je ujedno otvorio vrata drugim kulturnim dešavanjima u ostatku Evrope. Nakon prve kafane na Dorćolu, diskusija o kulturi i svetu uz piće su postale norma u gradovima poput Pariza, Milana i Beča.