Pet životnih lekcija ruskog imperatora Petra Velikog

Epoha vladavine Petra Velikog donela je Rusiji napredak u mnogim sferama, otvorena "vrata" u Evropu, pa i niz reformi. Sa Petrom na tronu, Rusija je postala jedna od vodećih evropskih zemalja, stekla slavu na bojnom, kao i diplomatskom polju.

Zasluge za ovakav procvat zemlje Petar Veliki nikada nije svojatao, ali je izvesno da bez njegovog temperamenta i životnog iskustva to prosto ne bi bilo moguće. Šta bismo od njega mogli da naučimo? Baš dosta toga, ako je verovati istorijskim spisima o njemu.

Uvek budi u pripravnosti čak i u snu

Petar Veliki je imao sjajan "njuh" kada su promene u pitanju, a uz to je i uvek bio u pripravnosti. Najbolji primer toga jeste drugo osvajanje turske tvrđave Azov: ruske trupe su danima opsedale tvrđavu, dugo i bezuspešno je zasipajući bombama. Na kraju, slučajnost je pomogla u njenom osvajanju.

Jednog dana tokom opsade, u toku popodnevnog odmora, Petar Veliki čuo je pucanj sa fronta. Ispostavilo se da je  došao sa neprijateljske strane. Izleteo je iz šatora napolje, pospan, misleći da su Turci upali u njihov logor. Primetivši borbu, odmah je naredio da se vojska svim silama suprotstavi napadaču. Ruski vojnici su već nakon par sati borbe ispunili cilj: saterali su ih na sam vrh zidina, odakle dalje nisu imali kud. Međutim, kako je napolju već pao mrak, Petar je odlučio da borbu ne nastavlja, već sačeka zoru.

Rano ujutru on je poslao izaslanika sa predlogom da se Turci predaju. Šokirani neočekivanim odgovorom ruske vojske, oni su oberučke prihvatili ovaj predlog, jer su zasigurno znali da ne bi imali nikakve šanse protiv vojske koja je u trenu promenila taktiku i za čas ih savladala.

Nauči da profitiraš čak i na glupostima

Veliki severni rat, koji je Petar Veliki vodio sa Švedskom, iziskivao je velika finansijska ulaganja, pa je car morao da nađe način za popunjavanje državnog budžeta. Prvo je uzeo pod svoju kontrolu crkvenu zemlju i nekretnine, a potom naredio da se oporezuju verski rituali.

Kada ni tog novca nije bilo dovoljno, Petar Veliki je doneo odluku da se porez nametne i vlasnicima banja. Imperator je one stanovnike koju u sklopu kuće imaju i banju svrstao u pružaoce rehabilitacionih usluga i na račun toga od njih uzimao novac, čak iako su ih koristili za lične potrebe.

Na kraju krajeva, kada je iscrpeo sve druge izvore prihoda, Petar Veliki je došao na ideju da uvede registar bradonja na teritoriji carstva i svima njima naplati porez na taj "luksuz". Zavisno od visine prihoda, muškarci su morali da plate između 60 i 130 rubalja samo za to što imaju bradu.

Napraviti se ludim je nekad i dobro

Petar Veliki nije bio samo izvanredan strateg i diplomata, već i veliki avanturista. Tako je on jednom otputovao u Rigu (koja je tada pripadala Švedskoj) inkognito, kako bi malo procunjao gradom i istražio kako je sagrađena lokalna tvrđava.

Došavši do tvrđave, Petar je seo preko puta nje, uzeo u ruke papir i olovku i počeo da skicira konstrukciju. Trudio se da zabeleži svaki detalj, ne bi li po povratku u Rusiju mogao da napravi jednako dobru ili čak i bolju građevinu.

Međutim, ubrzo mu je prišao stražar i rekao da odmah prestane da crta, ali se Petar napravio lud i pokazao mu da ga ništa ne razume. Tada je čuvar opalio u vazduh iz oružja i uhapsio Petra, koji je tek tada otkrio svoj identitet. Skice je, naravno, upotrebio po povratku kući.

Budi hrabar i inspiriši ljude oko sebe

Imperator je, pored svega, bio i jako dobar lider: bio je hrabar i nikada nije bežao od toga da lično učestvuje u borbama na bojnom polju. Zato su ga vojnici izuzetno poštovali i sledili ga čak i onda kada nisu verovali u pobedu. 

Tokom prvog osvajanja tvrđave Azov, Petar Veliki je zajedno sa Aleksandrom Menjšikovim, svojim najbližim i najvernijim saradnikom i saborcem, učestvovao u pomorskom boju, zaplenivši čak dva neprijateljska, švedska broda. Time je samo započeo niz.

Treba imati u vidu i da je do 14. godine imperator imao fobiju od vode, koju je jedva savladao zahvaljujući svom rođaku, knezu Borisu Golicinu. Upravo svojom nepokolebivošću i neustrašivošću imperator je inspirisao saborce.

Budi Veliki čak i kada si na dnu

Petar je za Rusiju učinio mnogo toga, a o budućnosti svoje zemlje mislio je čak i kada je bio na samrtničkoj postelji. Spašavajući davljenike u ledenoj vodi car se prehladio, nakon čega je njegovo zdravstveno stanje bivalo sve gore. Potom je usledio i moždani udar, koji ga je dokusurio.

Međutim, čak ni tada se Petr Veliki nije prepustio sudbini: ležeći u bolovima, on je predano radio na projektu Akademije nauka, koji je godinu dana ranije predstavio Senatu. Nažalost, izgranju Akademije car nije doživeo, ali je do poslednjeg trena pratio realizaciju ideje.

Petar Veliki je bio kompleksna ličnost, kao i svi velikani ruske i svetske istorije. Bio je nestvarno snažnog karaktera, uvek željan napretka. Na njegovom primeru bi mogli da uče i mnogi današnji svetski lideri, ali i mi, obični ljudi.