Magazin
Mračna strana kreativnosti: Kako teško detinjstvo razvija maštu
Možda zvuči paradoksalno, ali teški događaji iz detinjstva mogu biti zaslužni za razvijanje kreativnih talenata kod dece. Vinsent van Gog, Franc Kafka, Edgar Alan Po i mnogi drugi čuveni umetnici su primeri ovog fenomena. Ali zašto tuga u dečijem dobu podstiče maštu i stvaralaštvo, zar ne treba ljubav i lepe uspomene da budu veća inspiracija? Naučnici nude nekoliko mogućih objašnjenja.
Razvoj ljudske kreativnosti se može podeliti na dva načina: To je imitacija spokojnih i prijatnih odnosa sa roditeljima koji inspirišu dete da napreduje i istražuje, a drugo objašnjenje je manje optimistično - kreativnost može biti način da se upravlja anksioznošću koja proističe iz odsustva roditeljske brige, prema novoj studiji.
Brojna istraživanja su pokazala da deca ublažavaju uznemirenost zbog privremene usamljenosti tako što sebe umiruju omiljenim predmetima (ćebe, igračka) ili ponašanjima, koji privremeno zamenjuju odsustvo naklonosti ili pažnje roditelja. Ako je odsustvo duže i teško, ova ponašanja se nastavljaju i vremenom se mogu pretvoriti u kreativne veštine. Nažalost, ova deca ponekad razviju i teške poteškoće u ponašanju i bore se sa održavanjem zdravih društvenih odnosa.
Postoji model kojim se može objasniti ovaj proces - do određenog nivoa odvajanja ili zanemarivanja od roditelja, sposobnost razvoja kreativnih talenata raste, ali preko određene granice se postepeno smanjuje i negativne promene u društvenom ponašanju postaju sve očigledniji i dominantniji deo ličnosti.
Stoga je verovatno da su naši talenti, na koje se možda ponosimo kada odrastemo, pustili korene u prvih nekoliko meseci života - ostatak detinjstva i odraslog doba provodimo u usavršavanju kreativnog ponašanja koje smo naučili ili u kojem smo tražili spas kada smo bili bebe.
Izazovi za savremene roditelje
Odnosi između roditelja i dece postaju sve problematičniji, posebno jer kultura i društvo često dovode do različitih trendova u roditeljstvu, zbog čega su savremeni roditelji ili slabo ili preterano fokusirani na svoju decu. Osim toga, zahtevi u poslovnom svetu su se takođe izmenili, što znači da su bebe češće odvojene od oba roditelja u najranijim fazama svog razvoja.
Stoga nije iznenađujuće da mala deca danas pobegnu u svet koji zamenjuje ili dopunjuje roditeljsku pažnju, u kome često razvijaju značajne kreativne sposobnosti i talente- kompjutere i video igrice. Ipak, kako su brojne studije pokazale, vreme ispred ekrana je povezano i sa većim nivoom stresa, anksioznosti i društvene izolacije, posebno kada deca postanu tinejdžeri.
Dok neka neizbežna odvajanja roditelja od deteta nemaju uvek negativne posledice, kao i da staratelji svakako treba da pomognu deci da neguju svoje kreativne talente, to nikako nije zamena za neophodnu negu i pažnju.
Studije pokazuju da je podrška porodice važna od ranih godina u školi, ali roditelji često mogu biti fizički odsutni ili mentalno udaljeni od svojih mališana. Ovo može izazvati niz problema sa mentalnim zdravljem , jer se ključne kognitivne mape deteta formiraju u najranijim fazama života - kasna intervencija je manje efikasna, prenosi "Konverzejšn".
Dobra vest je da ove vrste istraživanja mogu pomoći da se identifikuje i interveniše kada se primeti da dete možda pati, a takođe naglašava duboki psihološki značaj talenata i kreativnosti dece, što se nastavlja u odraslom dobu.
