Magazin
Što manje znamo o AI, to je lakše prihvatamo i više koristimo, otkrila je studija
Lako je pretpostaviti da će oni koji dobro poznaju tehnologiju najviše želeti da prihvate i koriste AI u svakodnevnom životu. Ipak, dešava se sasvim suprotno - ispostavlja se da što manje ljudi razumeju veštačku inteligenciju, to više žele da je koriste. Interesantno je da ljudi koji je manje razumeju istovremeno smatraju da je manje sposobna od čoveka, da nije etički alat, pa čak i da je pomalo zastrašujuća.
Ljudi će postepeno morati sve više da se prilagođavaju brzom širenju veštačke inteligencije, te se postavlja pitanje: Ko će najlakše prihvatiti AI? Dok bi bilo logično da oni koji dobro poznaju AI mehanizime imaju veću spremnost i želju da ih primene, izgleda da oni koji manje znaju o ovoj tehnologiji žele više da je uključe u svoj život, pokazala su istraživanja.
Ova veza se pojavljuje u različitim grupama ljudi, čak i u različitim zemljama. Na primer, analiza podataka jedne kompanije za istraživanje tržišta koja obuhvata 27 zemalja otkriva da su ljudi u zemljama sa nižim prosečnim poznavanjem AI spremniji za usvajanje veštačke inteligencije od onih u zemljama sa boljim poznavanjem AI sistema.
Slično tome, jedna anketa koju su radili studenti u SAD otkrila je da se oni sa slabijim razumevanjem AI više oslanjaju na nju kada rade zadatke.
Razlog iza ove veze možda leži u tome da AI sada obavlja zadatke za koje smo nekada mislili da samo ljudi mogu da rade - može da kreira umetničko delo, napiše sentimentalne rečenice ili "odsvira" muzički instrument, što nekima deluje skoro magično.
Međutim, AI ne poseduje emocije niti talenat, već se samo koristi postojećim algoritmima (skupovima matematičkih pravila koje računari koriste za izvršavanje određenih zadataka) - a oni koji dobro znaju kako AI funkcioniše su ovoga svesni, te nisu toliko očarani "veštinama" ovih programa.
S druge strane, oni sa manje razumevanja mogu da vide AI kao misterioznu, svemoguću spravu, što izaziva strahopoštovanje, koje potom preraste u znatiželju i potrebu za korišćenjem ove tehnologije.
Želja za oslanjanje na AI je najjača u oblastima koje ljudi povezuju sa ljudskim osobinama, poput pružanja emocionalne podrške ili savetovanja. Kada su u pitanju zadaci koji nemaju istu "ljudskost" - kao što je analiza rezultata testa - rezultati se preokreću: Ljudi sa boljim razumevanjem AI imaju veću potrebu da je koriste, jer se fokusiraju na njenu efikasnost, a ne na bilo kakve "magične" karakteristike.
Želja za korišćenjem, ali i strah
Iako ljudi sa koji manje razumeju AI više žele da je koriste,tako ne smatraju da je sposobnija od čoveka i čak misle da može biti zastrašujuća. Čini se da otvorenost prema veštačkoj inteligenciji proizilazi iz osećaja čuđenja o tome šta može da uradi, uprkos svesti o nedostacima, prenosi "Konverzejšn".
Razumevanje kako percepcije "AI magije" oblikuju otvorenost ljudi prema veštačkoj inteligenciji može pomoći u razvoju i primeni proizvoda i usluga zasnovanih na AI, koji uzimaju u obzir način na koji ljudi gledaju na AI i pomažu im da razumeju njene prednosti i rizike.
