Gladan si i nisi baš sav svoj - naučnici kažu da ste potpuno u pravu

Postoji pravilo da se važne odluke ne donose kada je osoba gladna, ljuta, usamljena ili umorna, pa je ova misao, svedena na engleski akronim "HALT" (engl. Hungry Angry Lonely Tired - gladan, ljut, usamljen i umoran), zapravo opomena da ova četiri stanja imaju veliki uticaj na ponašanje i osećanja. Osećaj gladi ne samo što stvara nelagodu, već kod većine ljudi i nervozu i bes. Šta je to što kod nekih ljudi čini da je osećaj gladi do te mere izražen da osoba deluje ljuto, dok je kod drugih, osećaj gladi slabiji? 

Za ovo stanje gladi i svih emocija koje umeju u tom stanju da preplave čoveka, zadužen je kompleksni komunikacioni sistem organizma, hormoni i neuroni. 

Prvo hormoni pošalju poruku telu preko krvi, padom glukoze, a ovaj promenjeni hormonski status utiče i na rad mozga. Kako bi se hormonalna glad utolila, potrebno je pojesti nešto sa proteinima, vlaknima ili složenim ugljenim hidratima. Čak i bez hrane, zdravo telo je dovoljno pametno da odgovori na pad šećera preko hormona. Nizak nivo glukoze upozorava telo da otpusti dva hormona, adrenalin i kortizol. Oni će prirodno podići nivo šećera, kako bi telo nastavilo da funkcioniše, čak i kada nivo šećera padne. Ova "poplava" hormona u krvi čini da je celo telo u stanju pripravnosti, a udružena sa osećajem gladi, dobija se objašnjenja zbog čega je čovek razdražljiv kada je gladan. Neki organizmi su otporniji na uticaj ovih hormona, pa u zavisnosti od toga, kod nekih ljudi je nervoza veća ili manja. 

Drugi način kako se javlja osećaj gladi je preko neurona, specijalnih ćelija koje komuniciraju međusobno. Nervni sistem šalje poruke mnogo brže od hormona. Istraživači gladi su identifikovali aktivnost neurona u hipotalamusu (regija u mozgu koja reguliše glad i emocije). Zvanično nazvani AgRp, ovi "gladni neuroni" ne samo što alarmiraju telo na glad, već su i zaduženi za negativne emocije koje su povezane sa strahom, anksioznošću i besom. Posle jela, aktivnost ovih neurona se smanjuje, dokazala je studija na laboratorijskim miševima iz 2015. godine, koju je obavio univerzitet u Filadelfiji, a preneo "Vašington post".

Istraživanja o povezanosti creva i mozga, takođe poznata kao "šesto čulo", pomažu da se objasni zašto ljudi osećaju zadovoljstvo od određene hrane i ukusa. Creva imaju sopstveni nervni sistem, nazvan enterički nervni sistem, a poznat kao "drugi mozak", koji oseća hranu i hranljive materije čak i kada ne prolaze kroz usta.

Naučnici pretpostavljaju da su "gladni neuroni" ostaci davnih vremena, kada je većina ljudi morala da traži hranu, a bilo je potrebno više od gladi da motiviše čoveka da krene u lov. Većina ljudi na planeti više ne ide u potragu za hranom, ali ova grupa neurona i dalje ima trajan uticaj. Možda upravo ova činjenica govori u prilog tvrdnji da se u nabavku hrane nikada ne ide praznog stomaka, jer se uvek kupi mnogo više nego što je stvarna potreba.