Magazin
Hodalice, njihalice, ljuljaške za bebe mogu usporiti razvoj dece, upozoravaju stručnjaci
Ljuljaške, njihalice, hodalice, popularna "jaja" i slični moderni proizvodi za decu pokazali su se kao neki od okidača sporijeg razvoja mališana, upozorili su stručnjaci, alelujući na roditelje da ne preteruju sa njihovim korišćenjem.
Savremeni roditelji se u velikoj meri oslanjaju na moderne pomoćnike poput njihalica za bebe, svakakvih ležaljki u obliku jajeta, ljuljaški koje se fiksiraju na dovratak, hodalice sa točkićima i slično. Kako i ne bi, kada im ta "pomagala", daju slobodu da završe obaveze koje imaju po kući, budući da na rukama ne moraju da nose decu, popiju kafu u miru ili na čas predahnu.
Negativna strana vrlo praktičnih ljuljaški i njihalica
Iako veoma praktični, ovi uređaji i ležaljke mogu veoma negativno uticati na razvoj mališana, odložiti njihovo prohodavanje (koje bi u idealnom slučaju trebalo da se dogodi oko 1. rođendana), pa i povećati rizik od razvoja gojaznosti u detinjstvu. Ipak, sva krivica nije na tim pomagačima, već je deo i na roditeljima, koji decu ostavljaju u njima predugo.
Previše provedenog vremena u "jajetu" ili njihalici samo otežava razvoj skeletnih mišića mališana, koji su im potrebni za samostalno sedenje, a kasnije i puzanje i prohodavanje. Sa druge strane, hodalice dodatno otežavaju prohodavanje zbog nepravilnog položaja stopala, budući da se deca, dok sede u njima, oslanjaju o zemlju samo vrhovima prstiju.
Koliko vremena bi mališani trebalo da provode u ovakvim ležaljkama
Po rečima stručnjaka, problemi sa zaostajanjem u fizičkom razvoju ne nastaju ukoliko se ovakvi dečiji "gedžeti" koriste razumno, po najviše 20-ak minuta odjednom. "Ova oprema je namenjena za povremenu upotrebu, ali ne i za konstantno sedenje ili ležanje dece, jer su u njoj mališani imobilisani, a njihovi pokreti ograničeni", navodi ekspert za razvoj dece Kled Hamilton u intervjuu za Dejli Mejl.
Još jedna negativna strana ovakve opreme jeste i to što su deca u njoj krajnje ograničena i po pitanju interakcije sa spoljnim svetom (jer su "zarobljena" u sedištu, ležaljci ili hodalici) - ona nemaju priliku da istražuju svet oko sebe, već postaju samo puki posmatrači svega oko sebe. Zbog toga oni postaju manje zainteresovani za okruženje, manje mobilni, a više gojazni zbog manjka kretanja.
