Magazin
Slika govori više od vesti? Umetnost pomaže u prenošenju uznemirujućih informacija, otkriva studija
Umetnost koja prikazuje bol, nasilje i različite oblike nepravde vekovima fascinira ljude, a izgleda da u savremenom dobu može dobiti i novu, važnu ulogu. Pokazalo se da umetnička dela koja prikazuju uznemirujuće scene mogu biti sredstvo za informisanje i podizanje svesti. Drugim rečima, slika može biti moćan i do sada neotkriven alat za prenošenje teških vesti.
Umetnička dela koja prikazuju uznemirujuće scene zadržavaju pažnju posmatrača duže vreme, a ljudi takođe češće biraju da ih gledaju nego neumetničke slike sa istom tematikom, prema novim istraživanjima. Rezultati sugerišu da umetnost može poslužiti kao moćno sredstvo za prenošenje potresnih ili neprijatnih informacija na lakši način.
Umetnici poput Karavađa i Fride Kalo su oduvek istraživali teme smrti, patnje i nasilja. Iako su njihova dela potencijalno uznemirujuća, već decenijama očaravaju čovečanstvo, a sada je otkriveno da ovakvi radovi mogu imati ne samo estetsku ili filozofsku, već i informativnu svrhu.
U skupu eksperimenata, učesnicima su predstavljana dva prikaza iste scene koja uključuje moralni prekršaj (nasilje, krađu, nepravdu), a zatim su gledali i dve slike pozitivnih situacija. U svakom paru je jedna bila "slika izabrana da bude prikazana u galeriji", dok je drugi prikaz scene, u obliku fotografije, opisan kao "fotografija izabrana da ilustruje novinski članak".
Reakcije više grupa učesnika su istraživači detaljno analizirali: Neki su morali da odaberu da li žele da vide sliku ili fotografiju, druga grupa je morala da vidi i oceni obe opcije, da kaže koliko im je slika bila estetski privlačna i koja ih podstiče na razmišljanje, da li su slike više ili manje zanimljive nego što su očekivali... Na kraju, naučnici su pratili koju vrstu slike su ljudi češće birali i koliko dugo su je gledali. Nakon analize podataka, istraživači su pronašli jasan obrazac.
Ljudi su pokazali veću sklonost ka posmatranju i reagovanju na negativan sadržaj kada je predstavljen kao umetnost. Češće su birali da gledaju slike koje prikazuju negativne situacije u poređenju sa fotografijama sličnih situacija, a u svim studijama su duže posmatrali umetničku sliku, bez obzira da li su je sami birali ili im je automatski prikazana.
Zanimljivo je i da se ova sklonost ka umetnosti nije videla kada je sadržaj obe slike bio pozitivan. Rezultati ne impliciraju da bi fotografije u novinskim člancima trebalo zameniti slikama, već pre da bi uključivanje umetničkih elemenata u različite informativne medije moglo pomoći u držanju pažnje gledalaca kada se prenose teške teme, smatraju istraživači.
"Umetnost nije samo lepota - ona je alat za obradu, razumevanje i suočavanje sa teškim aspektima života", zaključili su istraživači. Dodaju da bi u budućnosti različiti oblici umetnosti, poput književnosti ili muzike, mogli da stvore slične ili različite efekte i reakcije gledalaca, što je zanimljiv put za buduće eksperimente.
