Magazin
Ako mislite da vas proteini ne mogu ugojiti i naškoditi vam - grešite, upozoravaju stručnjaci
Unos proteina mnogima postao prioritet, čak i onima koji ne vežbaju, a ipak žele da vode računa o ishrani. Zbog toga ga veliki broj ljudi konzumira proizvoljno, verujući da višak nije štetan, da će telo sve iskoristiti na najbolji način. Međutim, čak i ovaj blagotvoran, neophodan nutrijent može imati neočekivane posledice ako se ne konzumira pravilno.
Od proteinskih šejkova i pločica do velike ponude proteinskih pica i smutija u restoranima, mnogima je postalo vrlo važno da unose dovoljno količina ovog makronutrijenta - posebno jer su istraživanja u poslednje vreme pokazala da većini ljudi nedostaju preporučene količine proteina u organizmu.
Zbog toga ga mnogi unose skoro bez razmišljanja, misleći da čak i veće količine ne mogu da im naškode, kao i da će se sav protein pretvoriti u energiju koju će telo iskoristiti na pravilan način. Međutim, čak i makronutrijent koji se preporučuje svakome može naneti štete koje mnogi nisu svesni.
Previše proteina može opteretiti bubrege, dovesti do problema sa varenjem, a ako obrok koji sadrži protein nije izbalansiran sa drugim hranljivim materijama, može zaseniti zdravstveni efekat ugljenih hidrata i masti.
Osim toga, ako pojedinac svakodnevno unosi previše kalorija, dodatni proteini se i dalje mogu skladištiti kao mast i doprineti gojenju. Dakle, više nije uvek i bolje, čak i kada su u pitanju hranljive materije koje je neophodno unositi.
Pored prekomernih količina, kvalitet i rapored unosa proteina tokom dana može biti značajan uzrok preterivanja. Na primer, mnogi većinom unose ugljene hidrate i masti tokom dana, pa tek za večeru konzumiraju veliki obrok koji sadrži mnogo proteina - umesto da sve hranljive materije ravnomerno rasporede i postepeno unose tokom celog dana.
Mnogi proizvodi bogati proteinima, kao što su čokoladice ili šejkovi, takođe imaju dodatne šećere i masti, što poništava bilo koju metaboličku prednost koju protein može imati. Na ove proizvode se takođe ne bi trebalo previše oslanjati i shvatati ih kao jedini izvor proteina.
Sigurno je da ne bi trebalo preterivati, ali kako onda da znamo koliko proteina nam je dovoljno? Za početak, stručnjaci savetuju da razvijemo sposobnost da menjamo i prilagođavamo ishranu u odnosu na to kako se osećamo, prenosi "Njujork post". Osim ako ne postoji zdravstveno stanje na koje ishrana utiče, dovoljno je samo da obraćamo pažnju na to kako naše telo reaguje kada konzumiramo manje ili više proteina nego inače.
Životne navike takođe diktiraju naš režim ishrane: Na primer, ako redovno vežbamo, biće nam potrebne veće količine proteina nego ako nemamo mnogo fizičkih aktivnosti u toku dana. Važno je napomenuti da isto važi i za sve druge hranljive materije - preterivanje ne može doneti dobro.
