Magazin
U čemu je tajna? Zašto neki ljudi i u poznim godinama izgledaju mladoliko i sveže
Neki ljudi su jednostavno božji favoriti - em ne stare, em jedu sve i u velikim količinama, a ne goje se. Možda to nama tako deluje kad gledamo sa strane, ali izgleda da njihova snaga ipak leži u načinu života i razmišljanju. Dok neke osobe već u pedesetim osećaju teret godina i prihvataju starost kao ograničenje, drugi i u sedamdesetim zrače energijom i mladalačkim duhom. Ta razlika nije samo u genetici, već i u stavu, odnosu prema stresu i drugima.
Proces starenja nije jednostavno predodređen genetikom, već zavisi i od načina života i psihološkog stava, potvrđuju brojna istraživanja. Ljudi koji aktivno pomažu drugima, razvijaju saosećanje i ostaju mentalno i fizički angažovani, ne samo da bolje podnose stres već i duže žive. Osim toga, kako starimo, sve više usvajamo emocionalnu mudrost, što nam omogućava da bolje razumemo svet i ostanemo mentalno sveži. Da li je tajna dugovečnosti u tome kako gledamo na život?
Nesumnjivo, geni igraju ulogu u ovome - neki ljudi se prosto rađaju srećniji. Takođe znamo da proživljavanje stresnih životnih iskustava koje ne možemo da kontrolišemo može ubrzati proces starenja. Jednostavno, neki ljudi imaju manje sreće.
Ali postoji jedna bitna napomena koja se odnosi na to kako se naša sreća ili njen nedostatak odražavaju tokom života. Sve više dokaza ukazuje na to da način na koji se neki geni ispoljavaju, bilo pozitivno ili negativno, zavisi od načina na koji živimo. Istovremeno, kako naše telo reaguje na stresne događaje u velikoj meri zavisi od onoga što radimo, odnosno od stvari koje su u našoj moći.
Na primer, ako su saosećanje i pomaganje drugima sastavni deo našeg života, posledice stresnih životnih iskustava mogu biti efikasno poništene, a naša smrtnost neće biti ugrožena. Ovu tvrdnju potvrđuje istraživanje psihologa Majkla Pulina gde navodi da "nije postojala veza između stresa i zdravlja kod ljudi koji su u prethodnoj godini pomagali svojim prijateljima i komšijama. Ali kod onih koji nisu bili uključeni u pomaganje, stresni životni događaji predviđali su smanjenu verovatnoću preživljavanja u narednih pet godina", piše Sajkolodži tudej.
Drugim rečima, pomaganje drugima može nam pomoći da izbegnemo štetne efekte stresa i poboljšamo sopstvene izglede za dugovečnost. Međutim, dr Pulin upozorava: "Pomaganje je korisno samo ako vam je zaista stalo do ljudi kojima pomažete. U dva odvojena istraživanja otkrio sam da volontiranje u korist stranaca ublažava vezu između stresa i zdravlja, ali samo kod volontera koji generalno imaju pozitivan stav prema drugim ljudima".
Saosećanje igra bitnu ulogu
Saosećanje nije samo moralna vrednost, ono može imati i direktne pozitivne efekte na zdravlje i dugovečnost. Istraživanja pokazuju da pomaganje drugima može ublažiti negativne efekte stresa, poboljšati kognitivne sposobnosti i doprineti emocionalnoj stabilnosti. Starije osobe koje dele svoju mudrost sa mlađima imaju bolje pamćenje i mentalnu svežinu, dok bliskost sa bakom i dedom pozitivno utiče na decu. Mnoge osobe iako imaju navike koje nisu savršene, ljubav prema životu, zahvalnost i želja da se pomaže drugima održavaju ih vitalnim i punim energije.
Važne životne lekcije nas čine svesnijim
Takođe, kako starimo, sve više prihvatamo sopstvene emocije i kao posledicu toga osećamo manje besa i anksioznosti, rezultati su naučnih studija. Ovo sugeriše da izreka "stariji i mudriji" zaista ima utemeljenje. Uostalom, bez obzira na godine, svako može pogledati unazad i uvideti kako su životna iskustva donela važne lekcije, produbila svest i učinila nas promišljenijim i svesnijim ljudima. Ova mudrost može biti razlog zašto stariji ljudi u društvenim konfliktima obično zauzimaju promišljeniji stav, uviđajući potrebu za više perspektiva, ostavljajući prostor za kompromis i prepoznajući ograničenja znanja.
