Zaposleni mogu doživeti takozvani "mamurluk od poslovnog sastanka", koji uključuje smanjenu koncentraciju, motivaciju i nedostatak produktivnosti nakon sastanka sa kolegama koji nije bio koristan.
Oni koji pate od "mamurluka" nisu samo zaposleni koji su generalno pod stresom ili koji ne uživaju u svom poslu, već više od 90 odsto radnika ima iskustva sa ovim fenomenom, a čak 28 odsto tvrdi da takvi sastanci ostavljaju dugotrajne negativne posledice, rezultati su istraživanja sa Harvarda.
Loš sastanak nastavlja da utiče na našu efikasnost i produktivnost tokom dana ili čak nedelje, zaključili su istraživači. Nakon neefikasnog sastanka, mnogi zaposleni su rekli da su frustrirani, razmišljaju o tome šta je pošlo po zlu ili ponavljaju razgovore u sebi, tražeći sve greške koje su napravljene u komunikaciji.
Najčešći primeri loših elemenata sastanaka koji ostavljaju "mamurluk" su:
- Teme o kojima se raspravlja nisu vezane za sastanak (59 odsto)
- Nedostatak jasne agende ili ciljeva (59 odsto)
- Loše upravljanje vremenom (53 odsto)
- Nedostatak efikasnih rezultata ili pitanja (48 odsto)
- Nejednako (39 odsto) ili slabo (38 odsto) učešće članova
- Neefikasna raspodela uloga unutar tima (30 odsto)
Greška koju mnogi prave se odnosi na ponašanje nakon lošeg sastanka - zaspoleni se često žale i komentarišu šta se dogodilo sa kolegama, što naizgled pomaže u oslobađanju tenzije, ali istovremeno podstiče sve negativne emocije kojih bi zapravo trebalo da se otarase.
Iako takvi razgovori mogu doneti privremeno olakšanje i biti koristan način da se nosimo sa stresom posle lošeg sastanka, one u stvarnosti samo produžavaju njegov uticaj i dodatno nas odvlače od produktivnog rada.
Ako se posle sastanaka osećate iscrpljeno i frustrirano, istraživači savetuju da sledeći razgovor sa kolegom ne bude samo iskazivanje nezadovoljstva, već konstruktivan način da se pronađe rešenje. Umesto da se zadržavate na negativnom, usmerite diskusiju na to kako da bolje upravljate sličnim situacijama u budućnosti i smanjite stres. U slučaju da ste u mogućnosti, porazgovarajte sa šefom ili onim koji vodi sastanak o planovima za budućnost, kako bi svi radnici dobili podstrek i volju za radom posle sastanka, a ne obrnuto.
Predložite strategije za prevazilaženje frustracije, razmenite mišljenja i pokušajte da razumete šta je pošlo po zlu - ovakvi razgovori ne samo da će vam pomoći da steknete nove veštine, već će i ojačati vašu otpornost na stres u budućnosti, prenosi "Njujork post".