Iako su filmovi kao medij tek nešto malo stariji od jednog veka, ipak su mlada umetnička forma. Od samih početaka snimanja, svake godine je izlazilo po nekoliko naslova, a nekad i po nekoliko odličnih ostvarenja samo tokom jedne godine. Zbog toga je "Verajeti" odlučio da ovako veliki broj naslova svrsta na jednu listu uz pomoć stručnjaka iz sveta filma. Oni su sastavili spisak od 100 najboljih svih vremena, a veći su problem imali ne sa time koga staviti na listu, već koga izbaciti sa nje. Prvih pet mesta pripalo je kultnim filmovima, koje bi trebalo pogledati i sad, jer kako kažu stručnjaci, njihova radnja, aktuelna je i danas.
Na petom mestu ove liste našao se kultni film iz 1994. godine "Pretparačke priče".
Iako se decenijama tvrdi da su sedamdesete godine u Holivudu bile plodotvorne, ali je manje poznato da su to bile i devedesete. Ovaj film je pokrenuo filmsku revoluciju, a njena maskota bio je reditelj Kventin Tarantino. Tarantino, kao pasionirani ljubitelj filmova B produkcije, nekadašnji zaposleni u video klubu, napravio je potpuno novi žanr. Film "Pretparačke priče" je preko noći transformisao filmski svet. Reditelj je inspirisao svoje kolege, izađu iz okvira tradicionalnog pričanja priče, a ponovo je vinuo u etar glumce Brusa Vilisa i Džona Travoltu.
"Pretparačke priče" su tematski bazirane na šund kriminalističkim romanima četrdesetih i pedesetih godina dvadesetog veka, a glavni junaci su umešani u kriminalno podzemlje Los Anđelesa. U filmu se paralelno odvija više radnji, za koje gledalac na kraju saznaje kako su povezane. Tri glavne međusobno povezane priče: Plaćeni ubica Vinsent Vega je protagonista prve priče, bokser Buč Kulidž je glavni junak druge, a Vinsentov partner Džuls Vinfild je glavni junak treće. Eklektični dijalozi, mešavina humora i nasilja i citati iz mnogih drugih filmova karakteriše ovaj film.
"Građanin Kejn", film 1941. godine, našao se na 4. mestu ove liste
U ovom filmu prvi put su upotrebljene neke nove tehnike snimanja. Decenijama je smatran najboljim ikada snimljenim filmom. Tadašnji tajkun Vilijam Herst strahovao je da je predstavljen u filmu na loš način, pa je pokušavao da stopira film dajući mu na taj način publicitet i još više na popularnosti. Istina je da je Herst bio samo jedan od inspiracija za gradnju glavnog lika Kejna, a u mnogim momentima će biti više nego očigledna povezanost ovog tajkuna Hersta sa glavnim likom, ali i sa Herstovom dugogodišnju ljubavnicom koja je glumila u ovom ostvarenju.
Radnja filma prati novinara koji istražuje značenje poslednjih Kejnovih reči. Film je slagalica delova Kejnovog života, prikazanih u nehronološkom redosledu, tako da ih gledalac sam slaže. Kada Kejna napušta druga žena, uništava joj sobu u kojoj pronalazi snežnu kuglu, u kojoj će videti fragmente svog detinjstva. Druga tema filma je – koliko su moć i novac ograničeni. Na kraju vidimo Kejna kao usamljenog starca, zatvorenog u Ksanadu, ukrašenoj palati koju je izgradio kako bi zadovoljio svoj ego. Njegove skupocene stvari ne mogu da zamene emocionalni gubitak koji je pretrpeo u svom životu. Pominjane teme filma su i rad medija, nestalnost vremena kao i nemogućnost da se pobegne od prošlosti, ali i tumačenje "američkog sna".
Film "Kum" iz 1972. godine, najcitiraniji film u muškom razgovoru, našao se na 3. mestu liste
Najčuveniji film reditelja Fransisa Ford Kopole, epska saga o mračnom delu američke stvarnosti. Porodica Korleone, učila je generacije o životu u organizovanom kriminalu, njihovoj moći, uticaju i strahu koji su osećali ili širili. Istovremeno, gledalac je uvučen u dramu italijanske familije, lojalnost, rivalstvo i odanost. Odlična gluma Marlona Branda i Al Paćina u rolama koje kao da su pisane za njih, zauvek im je obeležilo karijeru.
"Čarobnjak iz Oza" iz 1939. godine
Klasik uz koje su odrastale mnoge generacije, sa vanremenskom radnjom, postavio je zlatni standard prema kome su se svi naredni filmovi ovoga tipa ravnali. Doroti i prijatelji koji žele da pokažu da su pamet, ljubav i hrabrost najvažniji, će utrti put mnogim kasnijim pričama o super herojima. Takođe, priča može biti iskorišćena i u današnje vreme kao lekcija mladima da stvari i ljudi nisu uvek onakvi kakvim se predstavljaju.
Noćna mora velike većine gledalaca, film "Psiho" iz 1960. godine na prvom je mestu kao najbolji film svih vremena, prema oceni stručnjaka
Više nego bilo koji film ikada, ovaj film je nešto što može iznova da se gleda i po više puta. Za ovaj film je komisija, sastavljena od stručnjaka iz filmskog sveta, rekla da nam sada govori više nego ikada, jer nam pokazuje, u svakom trenutku, kako je život jedna zabavna kuća koja se nalazi iznad ponora. Antologijska scena tuširanja, decenijama je izazivala jezu a ovih 45 sekundi delovalo je kao nema kraja.