Magazin
Otkriveno koliko vremena roditelji troše na "pregovaranje" sa decom oko jela
Roditeljima je dobro poznata bitka za stolom - kada dete ne želi da jede povrće, kada mu je hrana "dosadna", kada odjednom "ne voli" namirnicu koju je jutros bez problema pojelo... U nadi da dođu do kompromisa, mnogi roditelji se okreću pregovorima sa detetom (smišljanje nagrada, kazni, uvođenje igre tokom jela da bi vreme večere bilo zanimljivije), a sve te taktike imaju zajedničku cenu: Vreme.
Od napetih sukoba i pretnji kaznama do strateških razgovora, otkriveno je da roditelji provedu 67 sati godišnje "u pregovorima" sa svojim detetom. Najveći uzrok "bitke" sa detetom je hrana, to jest kada se za ručak ili večeru služe namirnice koje njemu nisu omiljene, poput povrća.
Nakon ispitivanja 2.000 roditelja dece školskog uzrasta u vezi sa hranom i kompromise koje svakodnevno moraju smišljati, otkriveno je da mama ili tata nedeljeno sklapaju oko pet dogovora sa svojim detetom. Istraživanje je takođe pokazalo da je večera najčešći obrok koji prouzrokuje problem i dovodi do pregovaranja, a utvrđeno je i da su deca od pet godina zvanično najizbirljivija.
Pritužbe dece na povrće su najčešći uzrok sukoba za stolom - više od trećine roditelja ističe da je upravo ovo razlog zbog kojeg njihova deca odbijaju da jedu. Odmah zatim slede komentari o mirisu hrane, što muči skoro trećinu roditelja, kao i izgled jela, koji kod dece često izaziva odbojnost.
Kada je reč o hrani koju najčešće odbijaju, apsolutni "pobednik" je povrće, dok je meso znatno niže na listi nepoželjnih namirnica. Oko jedne sedmine roditelja se suočava sa još jednim izazovom, a to je da njihova deca često odbijaju da probaju nešto novo, što dodatno komplikuje svaku promenu u ishrani.
Najčešće primedbe dece za vreme obroka su:
● Ne volim povrće/određeno povrće (37 odsto)
● Ne sviđa mi se miris (33 odsto)
● Ne sviđa mi se kako izgleda (32 odsto)
● Previše je začinjeno (22 odsto)
● Previše je kašasto (18 odsto)
● Ne želim da jedem nešto novo (14 odsto)
● Preblag je ukus (10 odsto)
● Dosadno je (9 odsto)
● Jeo sam ovo nedavno - juče, za ručak, u školi (9 odsto)
● Previše moram je žvaćem (9 odsto)
● Prevruće je (9 odsto)
● Previše je hladno (7 odsto)
● Previše je hrskavo (6 odsto)
Znamo koje ne vole, ali koje namirnice deca najređe odbijaju? Na vrhu liste nalaze se pica, pileći medaljoni, pomfrit, makaroni sa sirom i hamburgeri. Morski plodovi su takođe dobar izbor, jer trećina roditelja ističe da njihova deca uvek rado jedu riblje štapiće.
Upravo to je uzrok problema - roditelji žele da njihova deca imaju uravnoteženu ishranu, ali istovremeno znaju da će ih novi ukusi verovatno odbiti. Međutim, dobra vest je da se uz malo kreativnosti nove namirnice mogu uspešno uvesti u ishranu, ako su deci predstavljene u poznatom kontekstu.
Roditelji koji su učestvovali u istraživanju otkrili su da su najefikasnije strategije da deca žele da probaju nešto novo uključivanje deteta u pripremu obroka, postepeno uvođenje novih namirnica i kombinovanje nepoznatih ukusa sa hranom koju već vole.
Skoro trećina ispitanika ističe da podučavanje dece o prednostima zdrave ishrane daje dobre rezultate, dok je četvrtina njih primetila da pozitivno okruženje za obrok - dakle, večera bez pritiska može pomoći da deca budu otvorenija da probaju nove ukuse.
Jedan od efikasnih pristupa je i zajedničko isprobavanje novih namirnica - roditelji koji sami pokazuju spremnost da probaju nešto nepoznato mogu motivisati decu da učine isto. Takođe, konstantno izlaganje novoj hrani, ponekad uz male nagrade ili podsticaje, kao i serviranje jela u zanimljivim oblicima i bojama, pokazali su se kao uspešni trikovi. Interesantno je da je više od četvrtine roditelja koji su učestvovali u anketi priznalo da su i sami bili izbirljivi u detinjstvu - a neki su ostali izbirljivi i u odraslom dobu.
