Otkrivene kosti najstarijeg ljudskog lica u Zapadnoj Evropi: Arheolozi ga nazvali "Pink"

Otkriće sugeriše da su najmanje dve vrste ranog čoveka zauzimale ovaj region tokom ranog pleistocena, kada se pećina u kojoj je pronađen fosil nalazila u vlažnoj šumi, u kojoj su se nalazile brojne reke i potoci, gde su živele brojne divlje životinje.

Do sada, najraniji ljudski ostaci u Zapadnoj Evropi bili su kosti vilice i zubi stari između 1,1 i 1,2 miliona godina iz iste pećine - Sime del Elefante (Slonova jama). Mlađi ljudski ostaci, koji datiraju iz perioda pre 800.000 godina, otkriveni su u obližnjoj pećini Gran Dolina. Zbog posebnih karakteristika mlađih ostataka, istraživači ih smatraju posebnom vrstom - homoantecesor (Homo antecessor), a najnovije otkriće ostataka pripadaju primitivnijoj vrsti ili podvrsti u odnosu na homoantecesora, ali podsećaju na homoerektusa.

S obzirom da identitet fosila još uvek nije poznat, tim istraživača ga je obeležio kao vrstu homoafiniserektus (Homo affinis erectus), što odražava njenu blisku vezu sa starijom ljudskom vrstom - ali dobio je i neformalni nadimak "Pink", po grupi Pink flojd, čiji album "The Dark Side of the Moon" u prevodu na španski (La cara oculta de la luna) sadrži reči cara oculta, što znači "skriveno lice".

Pinkov nos ima ravniju strukturu u odnosu na homoantecesora, što je karakteristika modernijeg izgleda lica i izraženije nosne kosti kod homosapijensa. Više uvida u životni stil područja Sima del Elefante očigledno je iz tragova sa ostataka krune zuba iz Pinkove vilice, za koji se veruje da je trag istrošenosti usled upotrebe rudimentarne, grube čačkalice.

"Ovaj rad uvodi novog aktera u priču o ljudskoj evoluciji u Evropi", rekla je dr Rosa Uget sa Univerziteta Rovira i Virhili u južnoj Kataloniji, koja je učestvovala u otkrivanju fosila, prenosi "Gardijan". 

Sada je poznato da je ova prva vrsta izgledom podsećala na ljude koje su mnogi svrstali među homoerektuse, ali ostaci sa lokaliteta Sima del Elefante imaju veoma posebnu kombinaciju karakteristika. Trebalo bi naći više fosila na drugim savremenim lokacijama da bi se došlo do zaključka o identitetu ove vrste", rekao je za javnost dr Hose Marija Bermudes de Kastro, jedan od čelnika projekta.

Rani ljudi su stigli do Evroazije iz Afrike pre najmanje 1,8 miliona godina, što dokazuje prethodno pronađenih pet lobanja iz tog perioda u Dmanisiju, gradu na jugu Gruzije. Lobanje su pripadale homoerektusu (Homo erectus), prvoj ranoj ljudskoj vrsti koja je napustila afrički kontinent.

Iskopavanja u Sima del Elefanteu otkrivaju da je pre više od 1,1 milion godina ovo područje bilo prekriveno bujnim livadama i šumama, u kojima su rasla stabla hrasta, bora, kleke i lešnika. Kroz taj predeo tekle su reke koje su privlačile vodene voluharice, miševe, nilske konje, bizone i jelene. Pored fosilnih ostataka životinja, arheolozi su pronašli i oruđa od kvarca i kremena, kao i životinjske kosti sa tragovima posekotina, što ukazuje na klanje i obradu mesa.