Danas veštačka inteligencija može skoro sve: da generiše realistične fotografije i video zapise, piše književna i naučna dela, radi domaće zadatke, koponuje muziku, pa čak i otkriva maligna i druga oboljenja sa većom preciznošću i brže od doktora.
Međutim, najnovije istraživanje pokazalo je da jednu stvar AI još uvek ne može - da rastumači analogni časovnik i kaže koliko je sati. I ne samo to: alati sa veštačkom inteligencijom (još uvek) ne umeju ni da interpretiraju kalendar.
Gledanje na sat i interpretacija kalendara su za AI veliki zalogaj
Stručnjaci edinburškog univerziteta analizirali su 7 najpopularnijih AI alata, uključujući i GPT-4o i GPT-o1, Gugl Gemini 2.0, Klod Sonet 3.5, Metin Llama 3.2, a rezultati nisu nimalo optimistični, makar kada je reč o snalaženju sa kazaljkama i datumima.
Na jednostavna pitanja poput "Koliko je sati na ovom satu", "Koga dana u nedelji je Nova godina" ili "Koji je 153. dan u godini" većina AI alata nije mogla da da tačan odgovor, makar ne iz prvog pokušaja. Brojke su poražavajuće, imajući u vidu koliko su ovi alati napredovali u drugim sferama.
Da pročitaju vreme sa analognog sata, na osnovu položaja kazaljki na brojčaniku, uspevalo im je u svega 25 posto slučajeva, a najviše muka su im zadavali časovnici sa rimskim brojevima i oni bez kazaljke-sekundare, prenosi portal Gizmodo.
Ko se najbolje snašao sa satom, a ko - sa kalendarom
Najbolje sa sa "gledanjem" na časovnik snašao Guglov Gemini 2.0, dok je analiziranje kalendara najbolje išlo za rukom softveru GPT-o1: on je dane u godini "pogađao" sa tačnošću od 80 procenata, što je neuporedivo bolje od njegovih konkurenata.
"Većina ljudi nauči da gleda na sat i koristi kalendar u najranijem dobu. Naše istraživanje pokazuje da veštačka inteligencija ima značajnu "rupu" u znanju i sposobnostima kada su ove bazne veštine u pitanju", navodi Rohit Saksena, koautor istraživanja.