Magazin
Trikovi jelovnika: Zašto u restoranu naručite više nego što ste planirali
Prilikom naručivanja u restoranu, možda nesvesno reagujete na određene trikove u jelovniku koji vas podstiču da potrošite više novca. Od načina na koji su cene prikazane, preko pažljivo osmišljenih opisa jela, do vizuelnog isticanja skupljih opcija - sve je osmišljeno tako da utiče na vaše odluke šta ćete naručiti, a ako obratite pažnju, možete napraviti mudrije izbore.
Efekat poznat kao "psihologija jelovnika", se odnosi na razne strategije koje primenjuju restorani, kako bi gosti naručili više nego što su planirali. Cilj većine restorana nije samo da zarade na jednom dolasku gostiju, već da se isti gosti vraćaju više puta, jer su bili zadovoljni.
Međutim, ako gosti pod uticajem psiholoških trikova naruče i pojedu mnogo više hrane nego što su očekivali, mogu se osećati kao da su previše pojeli, ali i napravili preveliki neplanirani trošak, što takođe može biti odlučujući faktor kada je u pitanju ponovno posećivanje ili izbegavanje istog restorana. Zbog toga jelovnik mora biti dobro sastavljen.
Najpoznatiji trikovi na koje možete da nasednete
Neki jelovnici su osmišljeni tako da cene budu manje uočljive, što može uticati na odluke gostiju, a jedna od takvih tehnika je postavljanje broja na poslednje mesto ili poptuno izostavljanje znaka valute, tako da cena deluje manje upadljivo. Svrha ovakvog pristupa pri dizajniranju menija je da se pažnja usmeri pre svega na hranu, dok se cena stavlja u drugi plan.
Još jedna česta tehnika u menijima restorana je isticanje najskupljih jela posebnim dizajnom. Ova jela mogu biti smeštena u zaseban odeljak, uokvirena ili prikazana drugom bojom fonta kako bi privukla pažnju. Ovakva strategija može uticati na izbor, jer ta jela deluju privlačnije.
U nekim slučajevima, najskuplja jela nisu u ponudi da bi se naručivala, već su tu kao mamac, da bi jeftinije opcije izgledale pristupačnije. Ova strategija funkcioniše tako što se luksuzna jela postavljaju na vrh menija kako bi stvorila utisak da su ostale opcije povoljne u poređenju s njima. Gosti tada imaju osećaj da štede ako naruče više jeftinijih jela, iako na kraju mogu potrošiti više nego što bi dali za jednu skupu porciju.
Mnogi restorani se oslanjaju i na nostalgiju. Opisivanje jela sentimentalnim terminima, poput "bakina pita od jabuka", dovodi do emocionalne reakcije i povećava verovatnoću da će gosti to naručiti, iako jelo u većini slučajeva nije sveže i nije napravljeno po starom receptu, već ja pripremljeno u većim količinama i danima stoji zamrznuto.
Fotografije jela u meniju mogu imati negativan efekat, zbog čega se restorani često odlučuju za ilustracije. Loše fotografije mogu izazvati odbojnost, dok prikazi neprirodno savršene hrane mogu delovati veštački i izazvati nelagodu kod gostiju. Takođe, ako se fotografija ne poklapa sa stvarnim izgledom jela, postoji rizik da se izgubi poverenje gostiju.
S druge strane, privlačne slike hrane na društvenim mrežama mogu povećati interesovanje kupaca, naročito ako restoran ima veliku publiku i objavljuje sadržaj koji privlači pažnju. Još jedan važan aspekt pri sastavljanju jelovnika je broj opcija, gde vlada princip "manje je više" - ograničen izbor može olakšati odluku i staviti akcenat na kvalitet, umesto na količinu, prenosi "Njujork post".
Način na koji je meni dizajniran i kako su jela predstavljena može uticati na izbor, ali ipak ne može naterati gosta da naruči nešto što zaista ne želi. Ipak, dobro je imati na umu navedene trikove, kako bi se izbegle impulsivne odluke i kako bismo uživali u obroku koji zaista želimo, a ne onom koji nam je vešto "prodat".
