Pre uvođenja bilo koje mere zaštite, tehnološki stručnjaci naglašavaju da je najvažnije naučiti decu kako da donose pametne odluke na internetu, umesto da roditelji isključivo kontrolišu njihove digitalne profile ili ih kažnjavaju ako gledaju neprimeren sadržaj.
Razgovor od malih nogu, sve do tinejdžerskog doba
Od najranijeg uzrasta treba ih učiti kako da se ponašaju u digitalnom svetu, kao i šta da rade ako naiđu na sadržaj koji nije namenjen njima ili ako im se javi nepoznata osoba. Takođe, ovo nije lekcija koja se uči samo jednom - razgovori sa detetom o bezbednosti na internetu treba da budu kontinuirani i prilagođeni njegovom uzrastu, jer je neizbežno da će u nekom trenutku (iako su upozoreni i svesni potencijalnih opasnosti) naići na problematičan sadržaj u bilo kojem životnom dobu.
Podešavanja
Jedna od prvih mera zaštite koju roditelji mogu preduzeti jeste podešavanje sigurnosnih ograničenja na ruteru, čime se mogu blokirati neprimereni sajtovi. Međutim, ako dete ima neograničene mobilne podatke, ova zaštita može biti neefikasna, pa je važno razgovarati s njim i direktno promeniti podešavanja bezbednosti i privatnosti na aplikacijama koje dete koristi.
Redovno proveravanje podešavanja bezbednosti na internetu je ključno, jer se ona mogu menjati, a deca često pokušavaju da pronađu načine da zaobiđu ograničenja. Ako razumeju zašto su određena pravila postavljenam veća je verovatnoća da će ih poštovati. Osim toga, platforme često ažuriraju roditeljske nadzore, pa je važno pratiti promene i prilagoditi aplikaciju u skladu s novim opcijama.
Upoznavanje sa sadržajem - bez osuđivanja
Roditelji bi trebalo da izdvoje vreme da se upoznaju sa digitalnim platformama koje njihova deca koriste. Najbolje je to uraditi pre nego što dete počne da koristi određeni uređaj ili aplikaciju, kako bi se na vreme postavila odgovarajuća ograničenja.
Još jedan važan faktor koji utiče na poverenje koje se gradi u odnosu sa detetom je reakcija roditelja na sadržaj koji dete voli da gleda.
Na primer, roditelji se često žale da njihova deca satima gledaju jutjubere kako igraju video igrice, iako oni sami ne igraju te igrice. Međutim, kako tvrde stručnjaci, to nije ništa drugačije od gledanja sportskih utakmica ili kulinarskih emisija, koje predstavljaju uživanje u tuđoj veštini i načinu izvođenja određenih zadataka. Umesto zabrinutosti da dete ne gleda "dovoljno kvalitetan" sadržaj, bolje je pokazati interesovanje i razgovarati s njim o tome šta ga privlači u tom sadržaju, šta od njega uči i da li se to može primeniti u stvarnom životu.
Između ostalog, deca često obavljaju školske obaveze onlajn, komuniciraju sa prijateljima ili koriste tehnologiju za razvijanje kreativnosti. Ako dobro spavaju, zdravo se hrane, uspešno prate školske obaveze i druže se sa prijateljima bez korišćenja elektronike, nema razloga za zabrinutost, kažu stručnjaci za "Gardijan".
Odrasli moraju biti uzor
Na kraju, roditelji treba da daju dobar primer - ako dete vidi da odrasli poštuju pravila o vremenu provedenom na telefonu, veća je verovatnoća da će ih prihvatiti. Bolje je postaviti pravila za celu porodicu, a ne samo ograničenja za decu, kako bi ceo proces bio pravedniji i efikasniji, tako da se dete ne oseća kao da je izdvojeno od drugih članova.
Stručnjaci upozoravaju da prekomerna kontrola može dovesti do toga da se deca osećaju kao da se ne mogu poveriti roditeljima, te postoji veća verovatnoća da će skrivati svoje aktivnosti na internetu. Umesto strogih zabrana, koje često ne funkcionišu, najvažnije je otvoreno razgovarati o rizicima, ali i pokazati razumevanje prema detetovoj potrebi da gleda određen sadržaj.