Magazin
Prekomerna upotreba ČetGPT može dovesti do emocionalne zavisnosti
Šta se dešava kada se čovek sve češće oslanja na razgovor sa mašinom? Da li ta komunikacija, ma koliko korisna, ostavlja traga na njegovo mentalno zdravlje? Odgovor na ovo pitanje je poprilično iznenađujuć, ali veoma važan za razumevanje odnosa između čoveka i veštačke inteligencije, kao i preveniranje zavisnosti.
Danas se čet-botovi koriste u najrazličitije svrhe: nekome su oni super sagovornici u momentima dokolice, drugima - izvor kreativnih ideja, trećima - saborci u rešavanju poslovnih izazova. Alati poput ČetGPT i drugih softvera zasigurno upotpunjuju našu svakodnevicu, ali kako njihovo korišćenje postaje sve učestalije, nameće se pitanje - da li interakcija sa ovim botovima ikako utiče na naše mentalno zdravlje i stepen socijalizacije?
Zavisnost se može javiti spontano, čak iako se sa botom "priča" o banalnim stvarima
Odgovor na ovo pitanje dali su stručnjaci iz kopanije OpenAI (koja ja razvila jedan od najpopularnijih alata sa veštačkom inteligencijom), kao i naučnici Masačusetskog tehnološkog instituta. Oni su se u svom istraživanju (koje su vodili nezavisno, kako bi bili sigurni da neće doći do preplitanja rezultata) analizirali više od 40 miliona konverzacija sa veštačkom inteligencijom i tri načina komunikacije sa čet-botovima.
Rezultati su pokazali da nezavisno od toga na koji način ih koristimo oni imaju uticaj na to kako se osećamo, naravno, u većoj ili manjoj meri, zavisno od teme, ali i od toga da li se komunikacija odvijala pisanim putem ili verbalnim. Prilikom redovnih razgovora sa čet-botom na opšte teme, može javiti emocionalna zavisnost, zaključili su istraživači, i dodali da se stepen zavisnosti povećavao ako bi se komunikacija vodila u prijateljskom tonu.
Manji rizik od razvoja zavisnosti imaju korisnici koji sa botom vode ovakve razgovore
Sa druge strane, ako bi se ona odvijala u neutralnom maniru, rizik od razvoja zavisnosti bio bi manji. Interesantno je i da su razgovori sa ČetGPT alatom u kojima su korisnici govorili o svojim emocijama dovedeni u vezu sa povišenim osećajem izolovanosti i usamljenosti (istina, samo kratkotrajno), ali i manjim stepenom zavisnosti, što je iznenađujuće jer su teme ličnog karaktera, piše Lajfhaker.
Korišćenje ČetGPT u govornom režimu pokazalo se kao najmanje opasno i ređe je dovođeno u vezu sa pogoršanjem mentalnog zdravlja. I ovo zvuči pomalo paradoksalno, ali stručnjaci imaju objašnjenje za ovaj fenomen: verbalni kontakt je bezbedniji jer korisnici tokom interakcije sa botom imaju svest o tome da je sa druge strane ekrana ipak AI alat, na osnovu prepoznatljivog glasa koji ima bot.
