Magazin
Telefoni i flaše: Iza nas će ostati "tehnofosili" zbog ogromne količine otpada, kažu stručnjaci
Kada čujemo reč "fosil", često pomislimo na kosti, ljušture, kandže, perje i slične organske materije koje su nam nekadašnji stanovnici Zemlje "ostavili" kao dokaz njihovog postojanja, da bismo proučavali ko su oni bili i kako su živeli. Mi ćemo budućim paleontolozima takođe ostaviti fosile, ali malo drugačije - hemijske olovke, mobilne telefone, flaše, majice - sve ono što je deo naše svakodnevnice, pa čak i ostaci gradova, biće naš trag u istoriji.
Na Zemlji se već pojavljuje potpuno novi spektar fosila i drugačiji stil fosilizacije. Broj predmeta koje je ljudska ruka proizvela - plastične flaše, hemijske olovke, betonske zgrade, kesice čaja, mobilni telefoni, majice, aluminijumske limenke - sve više nadmašuje živi svet. Predmeti ostavljaju karakteristične tragove našeg postojanja, koji će postati jedan od najvažnijih delova geološke istorije planete.
Budući dokazi o postojanju čovečanstva će se razlikovati od skeleta, kostiju i drugih bioloških tragova koji predstavljaju današnje fosile, prema paleontolozima.
Fosilizacija je retka pojava, a da bi se ostaci biljaka i životinja fosilizovali, mora se poklopiti više odgovarajućih okolnosti. Najbolje očuvani fosili, kod kojih su sačuvana i meka tkiva, nastaju u sedimentima bez kiseonika ili u sredinama sa ekstremno visokim salinitetom. Međutim, materijali koje ljudi proizvode često imaju veći potencijal da ostanu očuvani i da se fosilizuju, za razliku od organskih ostataka. Znatno su izdržljiviji, mogu da odole vremenskim uslovima, sunčevoj svetlosti, habanju...
Pored toga, veliki deo ovih materijala završava na deponijama, gde su često izolovani od vode i umotani u plastiku, te se nalaze u uslovima nalik sarkofazima, što dodatno pospešuje njihovu dugotrajnu konzervaciju i potencijalnu fosilizaciju.
Šta će biti fosili budućnosti
Kada je reč o svakodnevnim predmetima, plastika će verovatno imati najveće šanse da ostavi trag u budućim fosilima. Osim što se nalazi na deponijama, plastika je već prisutna u okeanskim sedimentima i gotovo svuda u okolini. Plastične flaše za vodu su jedan od najzastupljenijih proizvoda, a svake godine proizvede se oko 100 milijardi odevnih predmeta, od kojih je približno 60 odsto napravljeno od plastičnih materijala.
Ono što će biti naročito prepoznatljivo u budućnosti su predmeti kao što su plastične boce, kese, hemijske olovke, ali i odeća. Za razliku od ranijih vremenskih perioda, kada su tekstilni materijali bili lako razgradivi i retko se očuvali u arheološkim nalazištima, savremena odeća je napravljena od sintetičkih vlakana koja su otporna na insekte i mikroorganizme - tako da je znatno izdržljivija.
Gradovi će takođe biti fosilizovani
Gradovi poput Nju Orleansa i Amsterdama, koji su izgrađeni na zemljištu koje postepeno tone, verovatno će biti fosilizovani, kažu stručaci za Si-En-En. Kako nivo mora nastavi da raste, ovi gradovi će biti potopljeni, a njihove podzemne konstrukcije - šipovi, metro sistemi i druga infrastruktura - imaju veliku šansu da ostanu sačuvane.
Jednom kada se ovi delovi grada nađu pod sedimentom, šanse za njihovu fosilizaciju znatno rastu. Vremenom će se zgrade pretvoriti u ruševine, ali će deo tog sloja ostati očuvan pod vodom. Tako će se formirati masivni tehnofosili, koji će se prostirati na hiljade kvadratnih kilometara.
Šta je sa živim svetom
Još jedan od velikih tragova koje ćemo ostaviti, a na koji bi naša buduća civilizacija mogla da naiđe, je nedostatak biodiverziteta. Oni će primetiti ogroman broj životinja koje uzgajamo za ishranu, poput kokošaka i krava. Na globalnom nivou, samo četiri odsto sisara na planeti su divlji, dok već sada ima više domaćih pasa nego divljih sisara. Ova promena će im dati jasan uvid u značajne evolutivne promene u raznolikosti života na Zemlji.
