Magazin
Gojazni ljudi manje uživaju u hrani, pokazalo je istraživanje
Na prvi pogled, čini se logičnim: ljudi koji se bore sa viškom kilograma verovatno uživaju u hrani više nego ostali. Međutim, najnovije istraživanje pokazalo je upravo suprotno - gojazni ljudi u svojim obrocima uživaju mnogo manje.
Do sada se gojaznost posmatrala kao posledica preteranog uživanja u hrani, ali najnovija istraživaanja naučnika sa Univerziteta u Berkliju sugerišu da je ovo stanje zapravo posledica nedostatka zadovoljstva koje bi hrana trebalo da donosi. Zvuči paradoksalno, ali za to postoji logično objašnjenje.
Istraživanja pokazuju da kod gojaznih osoba delovi mozga zaduženi za osećaj zadovoljstva slabije reaguju tokom jela. Glavni krivac za ovu pojavu jeste jedna supstanca koja se luči u mozgu, neurotenzin, a koja je odgovorna za pojačavanje dejstva dopamina, hemijskog jedinjenja koje mozak luči kad oseti nagradu ili zadovoljstvo.
Mozak ne dobija impuls da osoba uživa u hrani
Kod osoba koje pate od gojaznosti lučenje neurotenzina nije na nivou koji je dovoljan i zadovoljavajuć, već je nivo ovog jedinjenja dosta niži, zbog čega i taj osećaj zadovoljstva prilikom konzumacije hrane izostaje. Ljudi počinju da jedu sve više i više praktično samo iz navike i apsolutno bez razmišljanja.
Prilikom konzumacije hrane oni više ne obraćaju pažnju na to da li su stvarno gladni ili im je jednostavno dosadno, prenosi TekInsajder. Tako obroci postaju kaloričniji i obimniji, a kilogrami postepeno počinju da se "lepe", što posledično dovodi do gojaznosti, a kasnije i zdravstvenih problema prouzrokovanih ovim stanjem.
Ključ za borbu sa gojaznošću nije manje hrane, već više uživanja u njoj
Zato je, kažu stručnjaci, ključ u tome da čovek bude svestan šta jede i zbog čega. Važno je postaviti sebi jednostavno pitanje: "Da li ovo stvarno želim, ili jedem jer mi je to navika?" Pored toga, raznovrsna ishrana može ponovo probuditi osećaj uživanja u hrani, jer jednolična hrana vremenom utišava naše čulo ukusa.
Na kraju krajeva, rešenje problema gojaznosti nije toliko u potpunom odricanju od hrane, koliko u vraćanju tog osećaja zadovoljstva - u tome da ponovo naučimo da uživamo u svakom zalogaju i da konzumaciju hrane ne posmatramo kao alat za preživljavanje, već kao način da sebi ugodimo, udovoljimo. Tada će se lučiti i više hormona sreće.
