Muškarci često ne čuju ono što im govorite - a za to postoji naučno objašnjenje

Poznato je da ljudi obično bolje čuju na desno uvo nego na levo, kao i da sluh s godinama slabi, ali ovi nalazi bacaju novo svetlo na razlike u sluhu između muškaraca i žena. Konačno je potvrđeno ono što mnogi verovatno već dugo pretpostavljaju - muškarci u proseku ne čuju dobro kao žene. Otkriće može objasniti zašto muškarci često odmah ne reaguju na zahteve iz svakodnevnog života, poput pranja sudova ili iznošenja smeća, što je često predmet šaljivih komentara u razlikama između muškaraca i žena.

Otkrića su iznenadila naučnike koji nisu očekivali tako jasnu razliku između polova. Studija koja je obuhvatila 450 osoba iz 13 različitih populacija širom sveta, uključujući Ekvador, Englesku, Gabon, Južnu Afriku i Uzbekistan, otkrila je značajne razlike u osetljivosti sluha između polova.

Do rezultata su naučnici došli kada su merili osetljivost pužnice u uhu, analizirajući način na koji prenosi moždane signale u odgovoru na različite amplitude i frekvencije zvuka. Iznenađujuće je da je pol značajniji faktor uticaja na sluh nego starost - žene su u proseku imale za dva decibela bolju osetljivost sluha od muškaraca, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost.

Delete

Rušenje stereotipa: Muškarci, kao i žene, mogu uspešno da izvršavaju više zadataka odjednom

Muškarci imaju manje osetljiv sluh u poređenju sa ženama, a iako ova razlika može izgledati suptilna, ona je značajna. Jedan od faktora koji bi mogao objasniti ove razlike uključuje hormonalne promene tokom razvoja u materici i strukturalne razlike u pužnici, to jest unutrašnjih delova uha koji su odgovorni za obradu zvukova.

Pored veće osetljivosti sluha, žene takođe postižu bolje rezultate na testovima sluha i percepciji govora, što ukazuje na to da je njihov mozak efikasniji u obradi sluha. Međutim, povećana osetljivost na zvuk može imati svoje negativne strane, kao što su poremećaji sna i veći rizik od kardiovaskularnih bolesti, naročito u okruženjima sa visokim nivoom buke.

Takođe, okruženje igra važnu ulogu u sluhu pojedinca. Na primer, ljudi koji žive u šumovitim područjima imaju bolji sluh, verovatno kao rezultat prilagođavanja na zvukove prirode, što je važno za njihov opstanak. Nasuprot tome, ljudi koji žive na većim visinama imaju manju osetljivost na zvuk.

To može biti posledica različitih faktora, kao što su efekti nižeg atmosferskog pritiska, smanjeni nivoi zvuka u okruženju na velikim visinama, kao i fiziološke adaptacije na nižu koncentraciju kiseonika.

Istraživanja na ovu temu pokazuju složenost faktora koji utiču na sluh, a ukazuju i da razlike u osetljivosti sluha mogu biti posledica izlaganja različitim nivoima zvučnog zagađenja.

Ističe se značaj bioloških i životnih faktora u razumevanju sluha, a istraživači naglašavaju da je važno razmotriti ne samo genetske i strukturne razlike, već i uticaj životne sredine na percepciju zvuka. Ispitivanje ovih faktora moglo bi poboljšati naše razumevanje gubitka sluha i individualne razlike u toleranciji na buku, te doprineti boljem prilagođavanju i prevenciji problema sa sluhom u različitim životnim uslovima.