Lenjost očima ruskih književnika: Ko je smatrao najvećim grehom, a ko za nju nalazio 1001 izgovor

Iako su nas zadužili neprolaznim delima, književnici poput Lava Tolstoja, Ivana Turgenjeva, Antona Čehova i Aleksandra Puškina često su vodili lične bitke sa potpunom nemotivisanošću, apatijom i lenjošću. Zapisi u ličnim dnevnicima i pismima svedoče o tome da ni najplodniji, najkreativniji umovi u istoriji čovečanstva nisu uvek bili u stanju da budu produktivni i orni za rad.

I Tolstoj i Turgenjev su imali faze apsolutnog nerada i lenjosti

U zapisima Lava Tolstoja fenomen lenjosti i nerađenja ničega zauzimao je posebno mesto: "5. jul 1855. godine. Činjenično stanje: lenjost, lenjost, lenjost", pisao je Tolstoj, koga je najviše radovalo kada ga neko poseti. Tada bi onoga ko dođe krivio za svoj nerad, a svoju lenjost opravdavao neočekivanim gostima.

Slične faze imao je i njegov kolega, Ivan Turgenjev: "Zdravlje mi je dobro, a nerad - apsolutan. Ovo više nije ni lenjost, ovo je nešto poput belokrilih vizija koje čame u nekakvom polumraku", opisivao je književnik u svojoj beležnici stadijum u kome je osećao samo apatiju i potpunu kreativnu stagnaciju. 

Čehov kreće da radi od 1. u mesecu, a Blok se sa lenjošću bori, ali mu ne ide

Antonu Pavloviču Čehovu u naletima lenjosti ništa nije bilo dovoljno inspirativno da bi se pokrenuo - ni to što ga pritiskaju rokovi, ni to što nema ni jednog jedinog cvonjka u džepu, a ni to što nema šta da jede: "Mrzi me da radim, ali evo, obećavam, u maju ću da lenčarim, ali ću već od 1. juna da sednem da radim", pisao je on.

Pisac Aleksandar Blok je po pitanju svoje lenjosti bio dosta kritičniji i, za razliku od Čehova i Turgenjeva, pokušavao da pronađe načine da prevaziđe ove faze apatije i beznađa. Istina, nije mu najbolje išlo: "Stidim se sebe, svoje lenjosti i bezobrazluka", oštro je kritikovao sebe.

Gorkog je lenjost razarala, Puškin pokušavao sa njom da se bori na neobičan način

Sa neobjašnjivom, razarajućom, gotovo parališućom lenjošću povremeno se susretao i Maksim Gorki: "Raspoloženje mi je gnusno, a i fizički se loše osećam. Ni ne radi mi se ništa - savladava me apatija koja mi uopšte nije svojstvena", beležio je Gorki u notesu svoje mračne misli. 

Puškin je, pak, lenjosti pristupao na nešto drugačiji način - kada bi ga uhvatila ova faza, on bi odlazio na neki put, nadajući se da će ga promena okruženja inspirisati i pokrenuti. Međutim, ta taktika je samo dobro zvučala: "Nadao sam se da ću se raspisati kada stignem na selo. Ali ne. Glavobolja i lenjost su me savladali", pisao je on.