Magazin
Mozak maratonaca "jede" sam sebe tokom trke, otkrili su naučnici
Maraton se odavno ne smatra disciplinom koja zahteva izuzetnu fizičku spremu, već i disciplinom koja iziskuje neverovatan mentalni sklop. Međutim, sada su naučnici ustanovili da se mozak tokom trke "jede" iznutra, te da mu je za oporavak potrebno od par nedelja do par meseci. Koji se proces odvija u mozgu maratonaca i koje posledice ova trka ima po njihovu koordinaciju i druge mentalne procese?
O uticaju maratonskog trčanja godinama se vode brojne polemike - jedni smatraju da su tih 42 kilometra i 195 metara preveliko opterećenje kako za organizam, tako i za psihu, dok zagovornici ove atletske discipline ističu kako ih ona ojačava u svakom smislu i čini iz izdržljivijim i disciplinovanijim.
Istina je, verovatno, negde između, ali ono što je sigurno jeste da se tokom maratona u mozgu dešavaju velike promene, a konkretno - dolazi do toga da on sam sebe "jede". Do ovakvog zaključka došao je tim španskih naučnika, koji je analizirao snimke magnetne rezonance maratonaca pre i posle trke.
Šta se dešava u mozgu maratonaca tokom trčanja i koliko je potrebno da se on oporavi
Naime, tokom istrčavanja te distance, neuroni u mozgu, usled gladovanja prouzrokovanog nedostatkom hranljivih materija i glukoze, počinju da se "hrane" mijelinskim omotačem koji pokriva nervne ćelije i omogućava njihovu pravilnu provodljivost. Drugim rečima - delovi mozga "jedu" druge delove mozga.
Ovaj proces, iako deluje zastrašujuće, ne dovodi do trajnog oštećenja mijelinskog omotača - on se postepeno nakon trke regeneriše, ali je za to potrebno vreme. Stručnjaci smatraju da se prve ćelije ovog omotača "reinkarniraju" približno 2 nedelje nakon trke, dok je za potpunu regeneraciju potrebno oko 2 meseca.
Koje moždane funkcije mogu biti narušene
Mijelinski omotač sačinjen je od lipida koji imaju funkciju elektroizolacije moždanih ćelija. Tokom maratona, "siva masa" trkača prvo sagoreva ugljene hidrate, a zatim, kada njih ponestane, organizam prelazi dalje na masti. Jedan od izvora masti jeste i mijelinski omotač, koji je tu, praktično odmah nadohvat ruke.
Međutim, ono što je naučnike posebno zabrinulo jeste činjenica da se mijelinski omotač najviše istanjio u delovima mozga koji služe za koordinaciju pokreta, senzorne integracije i obradu emocija, prenosi ruski portal TekInsajder. Ovo može predstavljati problem, imajući u vidu da je maraton sam po sebi psihički i fizički zahtevan.
Live
