Sam proces kiseljenja, odnosno fermentacije predstavlja niz hemijskih reakcija koje se dešavaju zahvaljujući fermentima (proteinskim molekulima) u prisustvu bakterija ili kvasca, a kao rezultat dobija se alkohol, organske kiseline i ugljen dioksid.
Regularna konzumacija kiselog kupusa može doneti različite dobrobiti našem organizmu, budući da pospešuje razvoj dobrih bakterija u našim crevima, a obiluje i vitaminima C, K, B6, folatom, gvožđem, kalijumom, bakrom i manganom. Pored toga, kiseli kupus sadrži i flavonoide, koji imaju antioksidativna svojstva, kao i korisnu bakteriju Lactobacillus koja preko posebnih ćelijskih receptora dovodi do aktivacije pojačanog rada imunog sistema.
Kiseli kupus, omiljena zimska "poslastica" Srba ima mnogo benefita za naše zdravlje:
- Kiseli kupus je prirodni probiotik, a cvojim blagotvornim dejstvom na crevne bakterije i crevny flory poboljšava varenje
- Pomaže u eliminisanju grčeva, dijareje, opstipacije kao i osećaja nadutosti i "teškog" stomaka
- Pozitivno utiče na rad mozga, poboljšava pamćenje i kognitivne funkcije
- Smiruje nervni sistem i smanjuje aktivnost štitne žlezde, to ga čini izuzetno efikasnim lekom za nesanicu
- Pomaže crevnim enzimima da ne pretvaraju prekarcinogene u kancerogene ćelije, a neke studije preporučuju rasol kao alternativnu metodu prevencije raka dojke
- Poboljšava mentalno zdravlje
Po pitanju uticaja kiselog kupusa ne mentalno zdravlje javilo se najviše dilema - kako su povezani, na koji način utiče i da li je ovo samo još jedan mit ili je zaista tako. Na ova pitanja odgovorila je endokrinolog i profesor Moskovskog Državnog Univerziteta Lomonosov, Zuhra Pavlova: "Postoje brojna istraživanja koja su sproveli američki psiholozi, na osnovu kojih je otkrivena povezanost između disbalansa mikrobioma (svih mikroorganizama) u našim crevima i razvoja autizma. Upravo fermentisana hrana igra glavnu ulogu u normalizaciji crevne flore i stvaranju balansa mikrobioma, a samim tim ima direktan uticaj na zdravlje, kako fizičko, tako i psihičko."