Koliko soli je previše za organizam

So je sveprisutni i neizostavni začin, a takođe je esencijalni nutrijent, ali i izvor ozbiljnih bolesti kada se konzumira u prekomernoj količini. Upravo zbog svoje složenosti postoji stalna debata među naučnicima.

Za većinu zdravih, odraslih osoba, Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da dnevni unos natrijuma ne bude veći od dva grama, dok Američko udruženje za srce  preporučuje striktan limit od 2,3 grama dnevno, što je ekvivalentno jednoj kašičici soli. Ovaj limit se bazira na tvrdnjama da konzumiranje te količine ili manje ne bi podiglo nivoe krvnog pritiska.

Kako so utiče na telo

Kuhinjska so se sastoji od dva suprotno naelektrisana jona, natrijuma i hlorida. Joni natrijuma podstiču telo da oslobodi ili zadrži vodu tako da nivo natrijuma ostane stabilan. Ali hronični višak natrijuma može gurnuti telo predaleko.

Tokom skoka natrijuma, telo se suprotstavlja zadržavanjem vode. Srce se aktivira u visokoj brzini da "gurne" povećane količine krvi i pod velikim prometom, krvni sudovi se ukrućuju, povećavajući pritisak na zidove. Bubrezi moraju da filtriraju dodatnu so iz krvotoka koja se zatim izlučuje urinom. Sve ovo opterećuje srce i bubrege. Dugotrajna prekomerna konzumacija soli može dovesti do otkazivanja bubrega, bolesti srca i moždanog udara, piše Nešnal džiografik.

Debata oko soli

Slanu hranu može biti posebno teško ograničiti jer su naša tela sposobna da žude za njom. Nedovoljna količina soli u ishrani može dovesti do grčeva u mišićima i ozbiljnijih stanja poput insulinske rezistencije i ateroskleroze, stanja koja su preteča moždanog udara.

Uprkos rizicima, neki istraživači su se reagovali na pokrete koji se zalažu za manje soli u cilju boljeg zdravlja, tvrdeći da su upozorenja o soli prestroga. Smatraju da odnos soli i krvnog pritiska može biti zamagljen drugim faktorima, kao što su medicinska istorija, nivoi stresa, zanimanje i svakodnevnim navikama. Oni koji imaju fizički aktivan način života takođe mogu tolerisati veći unos soli, jer vežbanje snižava krvni pritisak. Takođe, osetljivost na so razlikuje se od osobe do osobe, a neki ljudi jednostavno imaju veću predispoziciju za hipertenziju.

Istraživači koji kritikuju strog pristup kažu da je odnos soli i kardiovaskularnih bolesti složeniji i da premalo i previše soli mogu biti opasni po zdravlje. Naučnici takođe ističu da so ima važnu ulogu u ćelijskom metabolizmu i imunološkom odgovoru organizma, ali da preveliki unos može dovesti do upale i drugih zdravstvenih problema.

Zašto ne smemo da eliminišemo so

Kuhinjska jodirana so, koju često koristimo u našim domaćinstvima, predstavlja najbolji i nutritivni izvor joda, a jodiranje kuhinjske soli se nalazi u zakonskoj regulativi naše zemlje. Treba imati na umu da je deficit joda glavni uzročnik mentalne zaostalosti u svetu. Naročito je važno da se jod uzima u dovoljnoj koncentraciji u populaciji trudnica, dojilja i dece. Nutricionista Jagoda Jorga je svojevremeno istakla da je Jugoslavija među prvima sistematski reagovala uvođenjem obaveznog jodiranja kuhinjske soli, a da je Svetska zdravstvena organizacija to uradila 1982.

"To je najbolji potez u politici u ishrani koji ja znam da je urađen", preneo je Bi-Bi-Si.

Pored najvažnijeg zdravstvenog aspekta deficita joda, on ima i širi, socio-ekonomski značaj koji se odnosi na produktivnost i vitalnost čitavog naroda. Eliminacijom deficita joda može se poboljšati srednja vrednost IQ ukupne populacije za više od 10-15 poena, piše na sajtu Zavoda za javno zdravlje Subotica. Takođe, nedostatak joda povećava rizik od razvoja hipotireoze (poremećaja u radu štitne žlezde).

Kako smanjiti unos soli

Preporuka nutricionista i lekara je da se planiraju obroci za nedelju dana unapred kako bi bili sigurni da su trpeze pre svega lišene slanih grickalica koje su čest problem. Umesto čipsa i krekera, savetuju se prirodne alternative kao što su voće, povrće, orasi. Izbaciti prerađenu hranu, suhomesnate proizvode i naravno, čitati etikete i informisati se na pravi način.