Magazin
Šta nam govori "Beli lotos" o prijateljstvu: Zašto se trudimo da sačuvamo odnose koji više ne postoje
Pored misteriozne radnje koja je privukla veliku publiku da gleda seriju "Beli lotos", u fokusu treće sezone je i dinamika između tri drugarice iz detinjstva koje, uprkos zajedničkoj prošlosti, teško održavaju bliskost tokom odmora u luksuznom letovalištu - iluzija doživotnog prijateljstva im se brzo narušava. Za sve koji su bar jednom pokušali da sačuvaju staro prijateljstvo, ovakva situacija deluje veoma poznato, ali zašto uporno pokušavamo da "oživimo" prijateljstva kojima je očigledno došao kraj?
Životne okolnosti i geografska udaljenost imaju veliki uticaj na prijateljstva iz mladosti, te se ona često izmene i uglavnom ne opstanu. Međutim, nekada je iznenađujuće teško prekinuti vezu sa ljudima koji su bili sastavni deo naše prošlosti, čak i kada je očigledno da odnos nije isti kao nekada - a za ovaj fenomen postoji nekoliko objašnjenja.
Prijateljstva iz mladosti - bilo da je sa osobom sa kojom smo možda odrasli u istom komšiluku ili nekim ko je bio drugar iz školske klupe ili sa kojim smo najviše vremena provodili na fakultetu - često nas podsećaju na "lepša vremena", kada smo bili bezbrižniji, te se godinama ili čak decenijama kasnije trudimo da ove odnose održimo. Međutim, jedan kratak razgovor ili sastanak sa njima nam pokaže da više nismo isti ljudi kao ranije, da nam se mišljenja isuviše razlikuju, da je teško ponovo pronaći zajednički jezik...
Uprkos tome, trudimo se da prijateljstvo preživi, ma koliko god truda zahtevalo - ipak, zašto ne možemo da se odreknemo odnosa koji nam ne donosi radost (ili nas čak uznemirava)? Psiholozi veruju da postoji nekoliko objašnjenja.
Lični interesi pre iskrenog odnosa
Stari prijatelji nas često podsećaju na verziju sebe koja više ne postoji, ali za koju i dalje verujemo da nosimo u sebi. Takva prijateljstva često se vezuju za lepa sećanja, koja postaju deo našeg identiteta. Ona svedoče o tome da smo nekada bili opušteniji, da smo uživali u odrastanju, bili radoznali i delili iskrene trenutke bliskosti. Upravo zato, raskid takvih prijateljstava može delovati kao da gubimo deo sebe.
Kada životne okolnosti razdvoje ljude, komunikacija se često svodi na priče iz prošlosti. Razgovara se o zajedničkim poznanicima, bivšim simpatijama ili anegdotama iz škole, kao pokušaj da se oživi nekadašnja bliskost. Međutim, ovi razgovori ponekad zvuče kao da se vrte u krug, bez veze sa sadašnjošću.
Osim toga, pokušaj održavanja dugotrajnih prijateljstava je vezan za našu reputaciju - ona su dokaz da smo sposobni za stabilne i smislene odnose sa drugim ljudima koji dugo traju, što je slika sebe koju mnogi žele da zadrže, čak i kada je realnost drugačija.
Može se porediti sa osećajem ponosa koji dolazi sa održavanjem dugog braka, koji takođe predstavlja neku vrstu emocionalnog uspeha. Ta veza sa nekim iz prošlosti deluje kao podsetnik da, iako smo se vremenom promenili i odrasli, nismo izgubili sposobnost da ostanemo povezani, da je ta ljubav i naklonost jača od vremena i promena koje ono donosi.
Ne želimo da nas svet doživljava kao nekoga ko odbacuje ljude i lako gubi prijatelje, da nismo odani, da nam emocionalni odnosi sa drugima ništa ne znače... Ovaj strah da će nas drugi potencijalno posmatrati kao "lošeg prijatelja" nas navodi da nastavimo da se družimo sa ljudima sa kojima očigledno nemamo ništa zajedničko. Nekada je i jednostavnije nastaviti odnos iz navike - čak i kada to uključuje neugodne, pasivno-agresivne susrete - nego iskreno razgovorati i suočiti se sa razlazom.
