Kada posetite neki sajt i pojavi se prozor sa pitanjem da li želite da prihvatite "kolačiće", u stvari pristajete ili odbijate da taj sajt skladišti određene informacije u vašem internet pretraživaču. Oni pomažu sajtovima da vas prepoznaju, pamte vaše prethodne aktivnosti ili prilagođavaju sadržaj vašim preferencijama.
"Kolačići" vam, na primer, omogućavaju da vam se ne briše sadržaj korpe u onlajn prodavnici, ili da se ne morate iznova i iznova prijavljivati na društvene mreže. Da nije njih, morali biste svaki put ponovo ukucavati poštanski broj na sajtu za vremensku prognozu ili se logovati na sajtu za upoznavanje ili internet kupovinu.
Vrste "kolačića" i koji čemu služi
Postoje tri glavne vrste "kolačića", a svaki od njih se ponaša drugačije i ima drugačija ovlašćenja. Da bismo ostali sigurni na prostorima interneta jako je važno razumeti razliku između njih i pažljivo čitati koje tačno prihvatamo kada nam obaveštenje o njima izađe na dnu sajta koji smo posetili.
- Sesijski "kolačići" su najbezazleniji - pamte šta ste radili tokom jedne posete sajtu i brišu se čim zatvorite pretraživač. Omogućavaju, na primer, da se sajt prilagodi vašem uređaju ili da ne mora sve ispočetka da se učitava svaki put kada se vratite korak nazad ili odete korak napred.
- Perzistentni "kolačići" su oni koje čuvaju sajtovi koje ste posetili i oni ostaju u vašem pretraživaču i nakon što ga zatvorite. Pamte kredencijale za vaš nalog, preferencije, pa čak i pretrage. Uglavnom ih koriste sami sajtovi i nisu opasni, ali ipak ostavljaju tragove.
- "Kolačići" za treća lica su oni na koje treba najviše obratiti pažnju. Ne postavlja ih sajt koji posećujete, već firme koje sarađuju sa tim sajtom, poput reklamnih agencija ili analitičkih servisa. Njihova svrha je da vas prate po celom internetu, beleže šta čitate, šta kupujete, koja mesta posećujete.
Zašto je važno biti oprezan
Kada bez udubljivanja u tematiku kliknete na "prihvati sve kolačiće", vi često ne prihvatate samo one koji su neophodni za funkcionisanje sajta, već i one koji su namenjeni trećim licima i koji prate vaše ponašanje na mreži. Takve informacije se zatim koriste za prilagođene reklame, prodaju podataka i slične marketinške aktivnosti.
Uređaji koje koristimo (telefoni, kompjuteri, tableti) vrlo lako mogu da se preopterete ovim malim "slatkim" fajlovima, iako većina korisnika toga nije ni svesna. Vremenom, to se može odraziti i na performanse gedžeta, ali pre svega predstavlja rizik po privatnost ličnih podataka, prenosi Hafington Post.
Šta možete da uradite
Savet je jednostavan: prihvatajte kolačiće samo na sajtovima kojima verujete i koje često koristite. Na primer, ako redovno čitate vesti na našem portalu, poželećete da vaš internet pretraživač upamti podešavanja jezika ili regiona. Ali ako ste samo zalutali na neki nepoznat sajt, nema potrebe da prihvatate baš sve kolačiće.
Možete čak i podesiti vaš brauzer, odnosno pretraživač, da automatski blokira kolačiće trećih strana. To se radi u podešavanjima privatnosti, a svaki pretraživač (Hrom, Fajerfoks, Edž, Safari) ima svoju opciju. Mnogi vam dozvoljavaju i da napravite listu sajtova kojima verujete i koji mogu da koriste kolačiće bez ograničenja.