Reforme imperatora Petra Velikog otvorile su Rusiji "vrata" u Evropu i učinile je zemljom izuzetnog potencijala i neverovatne političke i ekonomske moći. Međutim, jedna od tih reformi "ukrala" je narodu te zemlje punih 8 meseci 1699. godine.
Razlika u vremenu između Rusije i Evrope iznosila je nekoliko hiljada godina
Sve do početka 18. veka u Rusiji se Nova godina obeležavala 1. septembra, a godine su se računale od stvaranja sveta, odnosno takozvane vizantijske (ili carigradske) ere, a ne od Hristovog rođenja, kao u većini evropskih zemalja.
Tako je, na primer, prvog dana septembra meseca ruski narod dočekivao Novu 7208. godinu, a tri meseca "kasnije", 1. januara, evropljani su slavili početak 1699. godine. A onda je Petar Veliki odlučio da ide u korak sa savremenom Evropom.
Ideju za modernizaciju kalendara i njegovo prilagođavanje Zapadu imperator nije dobio tek tako - samo nekoliko meseci ranije on je bio na velikoj turneji Evropom, kada je shvatio da razlike u kalendarima prave velike probleme trgovcima.
Zbog toga što su Rusi početkom septembra uvek praznovali najmanje desetak dana, evropljanima bi stajao posao, a samim tim to je uticalo i na ekonomiju i razvoj. Kako bi prevazišao taj problem, car je odlučio da se sinhronizuje sa Zapadom u pogledu kalendara.
Iz 31. decembra 7208. godine zakoračili u 1. januar 1700.
Kako bi unificirao kalendare, imperator je morao da uradi nešto što ni jedan vladar Rusije do tada nije ni pomišljao - da "ukrade" narodu dobar deo godine i sustigne sledeću, evropsku Novu godinu.
Ta godina nije ličila ni na jednu drugu: počela je 1. septembra 7208. godine (odnosno 1699. po evropskom računanju) i trajala je tek 4 meseca, da bi 1. januara Rusi konačno prihvatili evropski kalendar i zakoračili iz 31. decembra u 1. januar 1700. godine. Zamislite samo tu pometnju!
Osim što je bila jako zbunjujuća za sve stanovnike zemlje, ova reforma donela je i dosta birokratskih problema: sve državne institucije morale su po hitnom postupku da menjaju sva dokumenta, grafikone, planove kako bi se uklopili u novi kalendar.
Osim toga, bio je osetan i bunt naroda i pravoslavnog sveštenstva - i jedni i drugi bili su nezadovoljni jer je ova "krađa" prouzrokovala i to da se mnogi praznici jednostavno koji su padali u proleće i leto te godine nisu obeležavali.