Magazin
Odakle u Srbiju pristiže najviše polovnjaka i koji su rizici kupovine automobila iz uvoza
Kupovina polovnog automobila je uobičajena praksa u svetu, pa i kod nas, a neretko se desi i da vozači svog novog "ljubimca" traže preko granice, jer su tamo vozila povoljnija. Ovakva kupovina nije uvek najisplativija opcija, jer se trgovci služe različitim prevarama ne bi li prodali automobil. U Srbiju najviše polovnjaka stiže iz jedne mediteranske zemlje, koja je, nažalost, na lošem glasu zbog jednog vida manipulacija podacima o vozilu.
Automobili retko kada "prožive" čitav životni vek u jednoj zemlji - najčešće oni promene jednu, dve pa i tri države pre nego što završe svoju karijeru i dospeju na autootpad. I dok su polovna vozila iz uvoza često dosta povoljnija od polovnjaka sa domaćeg tržišta, kupljenih i voženih samo u Srbiji, postavlja se pitanje da li je takva kupovina uvek bolje rešenje. Odakle u našu zemlju stiže najviše korišćenih automobila i koji su zapravo rizici koje kupac prihvata kupovinom ovakvog jednog vozila otkrili su stručnjaci sa portala KarVertikal, koji su analizirali podatke iz 2024. godine.
Iz koje zemlje stiže najviše polovnih automobila
Od svih evropskih zemalja Nemačka je ubedljivo najveći izvoznik polovnih automobila. Iz ove zemlje u drugim evropskim državama završi skoro 30 procenata polovnjaka, dok skoro 14 bude uvezeno iz Francuske. Na trećem mestu najvećih izvoznika polovnih automobila ako posmatramo čitav kontinent jeste Belgija, dok su na četvrtom i petom Italija i Sjedinjene Američke Države - automobili iz ovih zemalja čine skoro 9, odnosno oko 7 procenata svih polovnjaka. U Srbiju najviše korišćenih automobila bude uvezeno iz Italije, oko 20 procenata i naša zemlje je jedina u Evropi u kojoj su vozila iz Italije dominanta na tržištu.
Koji su rizici kupovine polovnjaka iz uvoza i da li je to uvek isplativije rešenje
Kupovina automobila iz uvoza mnogima deluje kao mnogo bolje i povoljnije rešenje - vozila u inostranstvu su, po mišljenju kupaca, obično bolje održavana, vožena po boljim putevima i imaju "čiste" papire. U stvarnosti to nije uvek baš tako, a mnoge stvari prodavci iz inostranstva prećutkuju budućim vlasnicima, znajući da kada vozilo pređe granicu ono postaje problem kupca, a ne prodavca. Da, polovni automobili iz inostranstva možda jesu za nijansu bolje održavana i pažena, ali najveći problem predstavlja činjenica da se i na njima kilometraža jako često vraća i to ne za par hiljada, već par desetina hiljada kilometara.
1 od 8 automobila u Evropi ima vraćenu kilometražu
Među polovnim automobilima na evropskom tržištu najviše je onih sa vraćenom kilometražom koji dolaze iz dalekih Sjedinjenih Američkih Država - u 11,8 procenata slučajeva kilometraža na ovim vozilima bila je vraćena. Polovnjaci iz Poljske su tek za nijansu "čistiji" u smislu kilometraže, dok su vozila iz Italije na trećem mestu kada je reč o ovom vidu prevare. Oko 8 procenata korišćenih automobila uvezenih iz Češke takođe ima vraćenu kilometražu, dok je na petom mestu ovoj antirejtinga Danska, koju slede Francuska, Švedska i Belgija, pokazuje analiza KarVertikala.
