"To nije žuto nasmejano lice (smajli), već iskrenost prema sebi i svim emocijama koje se pojavljuju. Umesto da forsirate da preokrenete emocije kada stvari krenu nizbrdo, prava sreća dolazi iz okruženja punog ljubavi, dobročinstva i kvalitetno provedenog vremena", smatra ekspert za pozitivnu psihologiju Stela Grizont.
Grizont je jedna od 18 eksperata za sreću, koje je okupio magazin "Tajm" kako bi ispitao koje su to dnevne navike i profesionalna saznanja koja se mogu primeniti na lični život svakoga.
Značenje sreće je subjektivno, a ispitanici se slažu da sreću čini koktel od - osećaja kontrole i autonomije u životu, osećaja smisla i svrhe i povezanost za drugima. I svi se većinom slažu da se sreća može izmeriti, ojačati pa i naučiti.
Na pitanje: Da li je sreća izbor? većina stručnjaka misli da je sreća pola dobijena ili urođena, a pola izabrana. Za izabranu polovinu, ljudi rade naporno kako bi je ostvarili. Da li se sreća može kupiti? "Novac ne može kupiti sreću, ali može kupiti dosta stvari koje doprinose osećaju sreće, kao što je to na primer uzbudljivo iskustvo ili putovanje za pamćenje", smatraju ispitanici ovog istraživanja. Trošenje novca na druge takođe je povezano sa osećanjem sreće. Ali, i dalje su najpouzdaniji načini dolaska do sreće besplatni, kao što je to meditacija, zahvalnost, uvažavanje i altruizam.
Ipak najvažnija lekcija za koju stručnjaci smatraju da je polovina zdravlja i osećaja sreće, je prihvatanje negativnih emocija a ne njihovo suzbijanje. Izražavanje osećanja besa ili straha je zdravo, a njihovo skrivanje i glumljenje sreće je jedna od najvećih zabluda.
Kako stručnjaci za sreću uspevaju da ostanu srećni
Većina stručnjaka u ovoj oblasti ima slične navike. Provođenje vremena sa porodicom, van kuće. Izlasci sa prijateljima, od 3 do 4 puta nedeljno u većem društvu. Održavanje bliskih prijateljstava, partnerskog odnosa stvara kod ljudi osećaj pripadnosti.
Imati hobi takođe se nalazi visoko na lestvici ovih stručnjaka. Umetnost, muzika, kuvanje ili čitanje, je važno svima. Većina je izjavila da se svojim hobijima bavi i do 6 puta tokom nedelje. Njihov savet je da se i bavljenje sportom podvede pod stalnu naviku od čak 3 do 6 puta nedeljno. Ukoliko iz nekog razloga osoba ne može da se bavi sportom, tri puta nedeljno trebalo bi prošetati, posebno po sunčanom danu. U toku boravka na otvorenom uraditi vežbe disanja ili jednostavno čitanje ili razgledanje u prirodi. Poseban akcenat stavljaju na dovoljnu količinu noćnog odmora, makar 7 časova, jer kako naglašavaju, odmor je u bliskoj vezi sa psihičkim mirom.
Psihički mir, psiholozi i stručnjaci, takođe postižu i kroz razgovor sa bliskim ljudima, a nekolicina je navela da iskren razgovor sa najboljim prijateljem, olakšava stres, posebno ukoliko se kroz plač oslobode tenzije.
"Pitam sebe da li je loš dan pod mojom kontrolom ili ne. Ukoliko jeste, gledam kako mogu bolje da postupim, a ukoliko nije, jednostavno pustim", kaže jedna od učesnica istraživanja, Džen Lim, autorka knjige "Iznad sreće". Ona voli da radi stvari koje nju ili osobe njoj bliske, čine srećnima. Nekada iznenadi voljene osobe poklonom ili dan provede u ritualima koji joj pomažu da ostane nežna prema sebi.
Stručnjaci kojima je posao da nauče druge kako da pronađu sreću u svom životu, smatraju da je sreća ponekad neuhvatljiva, ali da na njoj treba svakodnevno raditi.