Nije moguće odrediti gde je tačno nastao običaj bojenja i nadogradnje noktiju. Na egipatskim crtežima starim hiljadama godina se mogu videti ofarbani nokti na faraonima, a nokatne ploče mumija su bile prekrivene pigmentom na ostacima mumija. U Vavilonu, muškarci su bojili nokte crnim kajalom, a tokom arheoloških iskopavanja na istom prostoru su pronađeni zlatni setovi za nokte, koji su služili kao oružje u ratu.
Smatra se da je prvi lak za nokte nastao u Kini, oko tri hiljade godina pre nove ere. Vrhovi prstiju bi se umočili u mešavinu belanca, želatina, voska i boje od latica cveća, najčešće ruža ili orhideja. Takođe, kineske aristokrate su imale ''zaštitu za nokte'' u vidu velikih aksesoara na šakama. Ovakvi stilovi su bili nepraktični, ali to je zapravo bila poruka – oni iz visokih društvenih slojeva nisu morali da brinu o radu u kući ili na polju. Osim lepote i dizajna, ovi komadi nakita su neverbalno predstavljali bogatstvo.
Crveni nokti su bili popularni u dinastiji Ming, kao i kod egipatskih kraljica Kleopatre i Nefertiti. Siromašniji su smeli nositi samo neutralne i blede boje, što je interesantno, jer danas se ove boje smatraju najelegantnijim.
Brend ''Revlon'' je 1932. godine predstavio lak za nokte u bočici, koji je postao pristupačan svima. Od tada, lak za nokte je popularan decenijama, čak i u vremenima najvećih kriza. Smatra se da je manikir ''prihvatljiv luksuz'', čak i u najtežim vremenima.
Navodno je prvi salon za manikir otvoren u Americi 1878. godine, kada je Meri Kob videla proces sređivanja noktiju u Francuskoj i odlučila da započne svoj biznis. Danas postoji na stotine hiljada salona širom sveta.
Stilovi se menjaju kroz godine, a danas postoji najviše opcija za dizajn noktiju nego u celoj istoriji. Od krvavo crvenog ''Šanel'' laka koji je Uma Turman nosila u Tarantinovom ''Palp Fikšnu'', do bezrboj kreativnih dizajna koje su popularizovali američki umetnici hip-hop scene, izbora je beskrajno. Sigurno je da će manikir ostati na vrhu najtraženijih usluga ulepšavanja na svetu.