Hobiji velikih naučnika istorije

Bez obzira na ljubav prema struci i prirodnom talentu za poslove kojima su se bavili, mnogim ''velikim mozgovima'' istorije je bio potreban beg od realnosti koji nije imao direktne veze sa njihovim poslom. Ovi primeri pokazuju da su sport i umetnost podjednako važni za čovečanstvo, kao i postignuća koja su dostigli velikani sa ove liste.

Albert Ajnštajn je voleo muziku

Naučnih je od malih nogu svirao violinu, a njehova majka je bila nadarena pijanistkinja. Kako bi se mladi Albert integrisao u nemačku kuluturu, poklonila mu je prvu violinu sa pet godina. Isprva nije bio oduševljen instrumentom, ali kada je otkrio Mocartove radove nekoliko godina kasnije, zaljubio se u instrument i u muziku.

Iako nikada nije hteo da bude profesionalan muzičar, navodno je često govorio da mu je draža umetnost, nego nauka. Ovo je interesantno čuti od čoveka koji je toliko poštovan u naučnim poljima širom sveta i ovo dokazuje da je umetnost zaista ono što pokreće ljude kroz istoriju.

Violinu je uvek nosio na putovanja i svi koji su imali prilike da sviraju sa njim su govorili da je bio sjajan svirač. Pred kraj života je počeo da nastupa sa dva mala benda, a srede uveče u Ajnštajnovom domu u Prinstonu su bile posvećene kamernoj muzici.

Isak Njutn je istraživao alhemiju i magiju

Njutn je u periodu od 20 godina pisao alhemijske tekstove i istraživanja u tajnosti. Pošto je alhemija (današnja hemija) bila povezana sa magijom, postojao je veliki rizik, jer je magija smatrana jeretičkom i nezakonitom. Zbog toga, ovi materijali nikada nisu dospeli u javnost, a prema legendi, Njutnov pas je oborio sveću i zapalio laboratoriju, zbog čega su zapisi nestali.

Postoji više debata o tome šta je Njutn tačno istraživao. Neki od njegovih tekstova ukazuju da je tražio filozofski kamen koji bi druge metale pretvarao u zlato, jer je to najčešće bio cilj alhemije.

Džon Mejnard Kejns je ulagao u umetnost

Jedan od najuspešnijih ekonomista 20. veka, koji je stekao mnogo novca za ceo život, smatrao je da je bogaćenje bez cilja znak mentalnog poremećaja. Želeći da iskoristi svoj novac na značajan način, kupovao je slike. Za svoju privatnu kolekciju sakupio je preko 100 slika velikih majstora, među kojima su dela Pikasa i Sezana.

Takođe, podržavao je mnoga pozorišta i plesne trupe, a bio je i član engleske ''Blumsberi grupe'' koja se zalagala za važnost umetnosti u svetu i podržavala estetska istraživanja.

Alan Turing je voleo kardio

Matemaričar i ''otac modernog kompjutera'' je voleo da trči u slobodno vreme. Počeo je da se bavi atletikom sa 30 godina i bio je veoma posvećen treningu. Navodno bi trčao preko 60 kilometara da bi stigao na poslovne sastanke u London.

Jednom prilikom je pokušao da se priključi britanskom olimpijskom timu kao maratonac. Iako je impresivno da je trčao samo 11 minuta iza Toma Ričardsa (koji je osvojio srebrnu medalju), nije uspeo u ovoj zamisli. Turing je jednom prilikom objasnio da mu je trčanje jedini način da se oslobodi stresa koji bi se nakupio od posla.