Sočeljnik - Običaji na Badnji dan u Rusiji se dosta razlikuju od srpskih
Badnji dan ili "Sočeljnik" je crkveni praznik sa kojim se u Rusiji povezuje mnogo tradicija i verovanja. Naziv Sočeljnik potiče od tradicionalnog ruskog jela, sočiva, koje je bilo glavno jelo nakon božićnog posta koji traje od 28. novembra, ravno 40 dana. Sočivo se tradicionalno priprema tako što se skuvana pšenica ili pirinač pomešaju sa medom, a zatim i sa kompotom od suvih šljiva, krušaka i kajsija, a u narodu ovo jelo često nazivaju "kutja" ili "kolivo".
Tradicionalno obeležavanje Sočeljnika
Iako obe pravoslavne, tradicije srpske i ruske zemlje umnogome se razlikuju kada je u pitanju proslava Božića i Badnjeg dana. U srpskoj kulturi, glavni običaj je svakako je seča i paljenje badnjaka uz tradicionalne stihove "Koliko varnica, toliko parica" i ispijanje kuvanog vina. Ipak, ruska tradicija podrazumeva nešto drugačije običaje. Za vreme božićnih praznika u Rusiji su svi hramovi svečano ukrašeni, a u njima ili ispred njih nalaze se okićene jelke, dok se u crkve postavljaju jasle sa skulpturama Marije, Josifa i Isusa, kojima se vernici poklanjaju. U nekim mestima one se kasnije zamenjuju ikonom rođenja Hrista.
Glavni običaj koji se vezuje za proslavu Sočeljnika odnosi se na konzumiranje hrane. Prema tradicionalnom ruskom verovanju, do pojavljivanja prve zvezde ni jedan vernik ne bi trebalo da jede, a ova tradicija svoje korene vuče još od pojave Vitlejemske zvezde koja je izvestila o rođenju Isusa Hrista - otuda i zabrana na konzumiranje hrane do pojave prve zvezde. Ipak, u današnje vreme i ova tradcija se prilagodila brzom životu, a prva zvezda više nije zvezda na nebu, već velika sveća na kraju liturgije, pa je sada dozvoljeno jesti odmah nakon liturgije.
Drugi najpoznatiji običaj koji se vezuje za Sočeljnik je "koljedanije", kada se deca uveče okupe i obuku u različite kostime, od kojih je jedan obavezno kostim koze, i tako prerušeni idu od vrata do vrata stanova pevajući i igrajući. Tradicija kaže da se svakoj grupici dece mora dati neki slatkiš ili neko voće - u suprotnom neće biti sreće u kući.
U staroj Rusiji čak je važilo i pravilo da se ne izlazi iz kuće, a samo su mladi koristili priliku da se iskradu i odu u goste, da se vesele i gataju. U noć pred Božić mlade devojke često su se okupljale zajedno i gatale pomoću raznih predmeta - ogledala, voska, prstenja i popularnih "valjenok" (vunenih ruskih čizama). Tako su želele da saznaju kakva ih budućnost čeka - kakav će im biti budući muž, koliko će dece imati i tome slično.
Tokom današnjeg dana izričito je zabranjeno svađati se, kao i obavljati bilo kakve "prljave" poslove. Ne preporučuje se ni da se nosi crna odeća, spominje nečastivi, vode abrovi i laže. Prema verovanjima, neudate devojke ne bi trebalo da sede na samom ćošku stola (jer se onda neće udati), a broj gostiju ne bi smeo da bude neparan, jer inače jedan od gostiju neće preživeti tu godinu. Ukoliko se pak desi da za prazničnim stolom ima neparan broj gostiju, obavezno se iznosi još jedno dodatno jelo na trpezu.
Saglasno narodnim običajima, sto se u Rusiji za Sočeljnik pokriva belim stolnjakom, a pre same večere glava kuće čita molitvu i deo Jevanđelja. Jela na trpezi mora biti 12 – jer je 12 Hristovih apostola, a u centru stola nalazilo se sočivo.
