"Pre socijalnih medija, lepota je diktirana iz velikih konglomerata, koje su slavne ličnosti kao Kristi Tarlington ili Gvinet Paltrou označile kao ideal lepote. To su bili ljudi koji su savršeni, a pod savršenstvom se u tim danima mislilo na - mršavi", kaže Marisa Melcer, koja je pisala o čuvenoj kompaniji "Vejtvočers" (Weight Watchers - od engleskih reči "vejt"- kilaža i "voč"-gledanje). Ova globalna kompanija sa sedištem u SAD nudi usluge mršavljenja i održavanja kilaže, fitnesa i načina razmišljanja, kao i sveobuhvatni program ishrane. Vojvotkinja od Jorka, Sara Ferguson, je 11 godina bila najpoznatiji promoter ove kompanije. Kompaniju, koja postoji u preko 20 zemalja sveta, reklamirale su i glumica Dženifer Hadson i pevačica Džesika Simpson.
Ubediti obične ljude da su krupni i debeli, donosila je milione dolara, a kompanija "Dženi Kreg" koja je prodavala tablete za mršavljenje, je ranih devedesetih, tokom jedne godine zaradila preko 400 miliona dolara. Procenjuje se da se u SAD potroši od 40 do 100 milijardi dolara na razne preparate za održavanje kilaže. Reklame za suplemente za mršavljenje pojavile su se u isto vreme kada i nestvarno mršave manekenke koje su reklamirale proizvode za negu tela i lica.
A da bi se uspelo u tom ubeđivanju, poznate devojke i žene normalne kilaže su proglašavane debelim. Čitava diskusija pokrenuta je na Tviteru oko toga koje su to žene u medijima bile "debele" devedesetih godina. Tako su se na spisku onih sa viškom kilograma, našle glumice Rene Zelveger i Ališa Silverston, kao i pevačica Bijonse.
Nazivanje Endi (En Hatavej) u filmu "Đavo nodi Pradu", debelom, takođe je izazvala čuđenje na mrežama. Njena starija koleginica, proslavljena glumica, višenagrađivana Meril Strip, je za ulogu Mirande u pomenutom filmu morala da smrša. Svojevremeno je i manekena Žizel važila za "devojku sa oblinama".
Najpopularniju mladu zvezdu, pevačicu Britni Spirs, pratio je epitet debeljuce na samom početku karijere, jer se nije uklapala, po mišljenju korisnika Tviter mreže, u kalupe nametnute tih godina.
Žuta štampa je na naslovnim stranama imala fotografije poznatih žena, na kojima je komentarisano da li su smršale ili su se ugojile. Časopis "Hit"(Heat magazine) je 2004. godine objavio specijal o celulitu slavnih ličnosti, koji je na uvredljiv način, belim krugovima obeležio tragove sala na nogama glumice Martin Makačen i Bijonse. Bivši urednik pomenutog časopisa je u svojim memoarima "Dnevnici slavnih" (The Celeb Diaries) 2008. godine govorio o traženju slika žena koje izgledaju "užasno". Jedna od tih užasnih slike je bila i slika Dženifer Lopez sa celulitom na butinama. Za tinejdžerke, poruka je bila zaokružena belom bojom na naslovnoj strani omiljenih časopisa: ako su vam se butine dodirnule, niste se dovoljno trudile da izgledate lepo.
Takođe u ovom periodu je prikazana i čuvena epozoda emisije Opre Vinfri, kada je u studio donela količinu životinjske masti, koja je trebalo da predstavi kilažu koju je ona uspela da izgubi. Kasnije je pričala da je ovaj gubitak kilograma nastao usled odricanja od čvrste hrane tokom 4 meseca.
Naravno ovakvo forsiranje nije identično uticalo na sve mlade devojke i žene tog doba, ali je kod većine stvorilo kompleks nedovoljnosti i nedovoljne mršavosti. Ubrzo je sa naslovnih strana na devojčice gledala izuzetno mršava Kejt Mos, sa cigaretom u ustima, kao predstavnica "heroin šika", koja je pokrenula novi trend među tadašnjim devojčicama u devedesetim, kada je "eskstra smol" (najmanja ženska veličina garderobe) etiketa na garderobi značila lepotu. Sve ovo je dovelo do statističkih podataka koji kažu da prosečna žena provede 17 godina svog života na dijeti.