"Zlatni presek" kao merilo lepote i u 21. veku
Da li ste se ikada zapitali zašto neke ljude nazovimo lepim? Naučnici kažu da je simetričnost lica, savršene proporcije, zapravo ono što nas privlači kod drugih ljudi. Stari Grci, veliki poštovaoci estetike i fizičke lepote, toliko su bili opčinjeni simetrijama u svemu oko njih, da su stvorili standardnu jedinicu za procenu simetrije i nazvali je - zlatni presek.
Kako da izračunamo zlatni presek? Kada bismo dužu stranu lica podelili, tako da je odnos većeg dela prema celom, isti kao i odnos manjeg dela prema većem delu lica, dobili bismo zlatni presek. Ovim proračunom dobija se broj 0,6180339887 i označava se grčkim slovom fi. Nastao kao derivat Fibonačijevog niza brojeva, zlatni presek se često pojavljuje u umetnosti, arhitekturi i prirodnim naukama.
Džulijan de Silva, britanski plastični hirurg, već godinama koristi zlatni presek na licima slavnih, ali i za planiranje operacija lica. On je iskoristio ovaj antički kalkulator da napravi listu najlepših žena sveta.
Ovim proračunom, lice mlade glumice Džodi Komer ima 94.52 procenta simetrije, pa je ona proglašena najlepšom ženom sveta. Na drugom mestu je Zendaja sa 94,37; Bela Hadid sa 94,35 na trećem mestu, a Bijonse na četvrtom sa 94,37 procenata simetrije. Zanimljivo je da ovom matematičkom formulom čuvena Merilin Monro ne bi mogla da uđe ni u prvih 10 najlepših žena sveta, jer njeno lice je simetrično svega 89,41 procenata!
