Sve više žena starijih od 40 godina pati od poremećaja u ishrani: Menopauza kao ključni faktor

Najčešći oblik poremećaja kod žena u ovom životnom dobu je prejedanje, zatim bulimija, ali sve više se beleži i pojava različitih metoda "detoksikacije tela", uključujući zloupotrebu laksativa. Iako ređe, javlja se i anoreksija, kao i sve prisutnija ortoreksija - opsesija "zdravom" ishranom i intenzivnim vežbanjem - što ponekad može dovesti i do ozbiljne neuhranjenosti.

Podaci iz više izvora pokazuju da između dva i sedam odsto žena starijih od 40 godina ispunjava kriterijume za dijagnozu poremećaja u ishrani, dok druga istraživanja navode da čak 13 odsto žena starijih od 50 godina pati od nekog oblika ovih poremećaja. Postoje i studije koje procenjuju da bi do 30 odsto žena u srednjem dobu moglo ispoljavati simptome, što ukazuje da je stvarna rasprostranjenost znatno veća nego što se do sada mislilo.

U mnogim slučajevima, ključnu ulogu u razvoju ovih poremećaja igraju promene povezane sa perimenopauzom i menopauzom. Hormonske turbulencije u ovom periodu utiču ne samo na telesni sastav, već i na psihičko stanje i percepciju o sebi.

Sniženje nivoa estrogena, slično hormonalnim promenama u pubertetu, ima značajan uticaj na produkciju serotonina, neurotransmitera koji reguliše raspoloženje, ali i na metabolizam, apetit i način skladištenja masti. Često dolazi do porasta telesne masti, naročito u predelu stomaka, kao i do smanjenja mišićne mase i energije. To sve zajedno može dovesti do nezadovoljstva sopstvenim telom i većeg rizika za nastanak poremećaja u ishrani.

Menopauza se takođe poklapa sa fazom života u kojoj se dešavaju brojne promene: Deca odlaze od kuće, pojavljuju se problemi u braku i karijeri, a sve više se oseća teret koji donosi briga o starijim članovima porodice. Pod takvim okolnostima, kontrola nad unosom hrane ili telesnom težinom može postati način da se povrati osećaj sigurnosti i predvidljivosti, što je često pokretač ovih poremećaja u srednjem dobu.

Šta stoji iza kasnijeg razvoja poremećaja u ishrani

Žene u srednjim godinama često se suočavaju sa dubokim unutrašnjim nemirom, a osećaj da se bar nešto u životu može kontrolisati ponekad se manifestuje kroz strogu kontrolu ishrane, vežbanja i težine. To postaje način da se održi osećaj reda u trenucima kada sve ostalo deluje nepredvidivo.

Ovo osećanje dodatno se pojačava zbog kulturoloških pritisaka (ideala mladosti i vitkosti koji su prisutni decenijama) koji dolaze u sukob sa stvarnim fiziološkim promenama. Kako telo prirodno počinje da se menja, žene se često nalaze u situaciji da ne mogu više da se uklope u standarde koje im društvo postavlja - istraživanja ukazuju da velika većina žena u srednjem dobu izražava nezadovoljstvo svojom težinom, što svedoči da je reč o društvenom, a ne individualnom problemu.

Savremeni trendovi, kao što je popularnost lekova za mršavljenje ili onlajn sadržaji koji veličaju ekstremnu mršavost, dodatno opterećuju žene u ovom osetljivom životnom periodu. Očekuje se da izgledaju kao da su decenijama mlađe, uprkos promenama koje donosi perimenopauza, kao što su fluktuacije težine, gubitak mišićne mase, promena strukture kose i teksture kože.

Žene koje su se u mladosti ili adolescenciji borile sa poremećajima u ishrani posebno su ranjive. Ulazak u menopauzu često vraća osećaje i obrasce ponašanja koji su nekada bili prisutni, čak i ako nisu bili dijagnostikovani ili tretirani.

Pored toga, anksioznost i depresija - dve česte dijagnoze u srednjim godinama - mogu dodatno pojačati rizik ili intenzitet poremećaja u ishrani. U pitanju su kompleksna stanja, usko povezana s mentalnim zdravljem, koja se često javljaju u kombinaciji s drugim psihološkim i fiziološkim tegobama.

Kako prepoznati problem

Jedan od najvećih izazova u lečenju poremećaja u ishrani u srednjim godinama je prepoznavanje samog problema. Ponašanja koja ukazuju na poremećaj mogu biti maskirana kao "zdravi stil života", dijete ili želja za "detoksom", što ih čini manje uočljivim.

Opsesija hranom, težinom ili izgledom, izbegavanja obroka, društvenih situacija koje uključuju hranu, prekomerno vežbanje i upotrebe laksativa... Navedena ponašanja ukazuju na to da je potrebna stručna intervencija. Što se poremećaj ranije prepozna i počne lečiti, to je veća verovatnoća potpunog oporavka, prenosi "Nešnal džiografik". 

Dobra vest je da su terapije bazirane na dokazima veoma efikasne i u srednjem dobu. Žene u perimenopauzi i menopauzi, ako dobiju adekvatnu pomoć podršku, imaju velike šanse za oporavak.