Kada kupujete kremu za sunčanje često vas dočeka šarena ambalaža puna oznaka poput SPF, UVA, UVB, ali malo ko zaista zna šta sve to znači. Mnogi se vode samo brojem SPF, ne razmišljajući o tome da to nije jedini pokazatelj kvalitetne zaštite. Da bi vas krema zaista štitila važno je da razumete kako funkcioniše i šta vam je zapravo potrebno. Evo šta morate znati pre nego što ponovo odete na sunce.
UVA i UVB - u čemu je razlika
Ultraljubičasti (UV) zraci iz sunčeve svetlosti dele se na dva glavna tipa:
UVA zraci prodiru dublje u kožu, uništavaju kolagen i elastin, ubrzavaju starenje i stvaraju bore
UVB zraci pogađaju površinski sloj kože i najviše su odgovorni za opekotine
Oba tipa UV zraka mogu oštetiti DNK ćelija kože i dovesti do razvoja raka kože.
Šta je SPF
SPF znači Sun Protection Factor - faktor zaštite od sunca. On pokazuje koliko UVB zraka prodire kroz kremu:
SPF 15 blokira oko 93 posto UVB zraka
SPF 30 blokira 96.7 posto
SPF 50 blokira 98 posto
U teoriji, ako bez zaštite izgorite za 10 minuta, sa SPF 30 zaštitom mogli biste biti na suncu oko 300 minuta (5 sati) a da ne izgorite. Ali u praksi, ta zaštita zavisi od ravnomerne i obilne primene kreme, njene vodootpornosti, znojenja i drugih faktora.
Najviši dozvoljeni SPF u EU je 50+, jer nijedna krema ne blokira 100 posto UV zračenja.
Šta znači simbol "UVA" u krugu
Dok SPF pokazuje zaštitu od UVB zraka, simbol "UVA" u krugu (ili zvezdice ) ukazuju na nivo zaštite od UVA zraka. Prema preporuci organizacije Cancer Research UK, uvek tražite proizvode sa "UVA" simbolom u krugu (ili sa 4 ili 5 zvezdica).
Šta je UV indeks
UV indeks ukazuje na jačinu ultraljubičastog (UV) zračenja u određenom trenutku. Vrednost 3 i više znači da je sunce dovoljno jako da ošteti kožu - čak i kada je oblačno ili prohladno.
U Srbiji je ultraljubičasto zračenje najjače u periodu od maja do avgusta, s vrhuncem tokom juna i jula. Najopasniji deo dana je između 11 i 17 časova, kada je UV indeks najviši. UV indeks iznad 3 se već smatra dovoljno jakim da izazove oštećenja kože, a tokom letnjih meseci u Srbiji vrednosti često dostižu 7 do 9, što spada u kategoriju "vrlo visoko" ili "ekstremno" zračenje.
Kako kreme za sunčanje zapravo deluju
Postoje dve vrste filtera u kremama:
Mineralni filteri (npr. titan dioksid i cink oksid) - odbijaju i rasipaju UV zrake poput ogledala.
Hemijski filteri (npr. avobenzon, oktokrilen, oksibenzon) - apsorbuju UV zrake pre nego što oštete kožu.
Većina krema koristi kombinaciju oba tipa radi bolje zaštite.
Saveti za pravilnu upotrebu
Izbegavajte aerosole - bolje su kreme, sprejevi s pumpicom ili rol-on. Pokrivaju kožu neravnomerno - sloj može biti suviše tanak da pruži dobru zaštitu. Lako se udahnu - mogu ući u pluća, što je potencijalno štetno, naročito kod dece. Manje efikasni na vetru - veliki deo proizvoda završi u vazduhu, a ne na koži.
Nanesite dovoljnu količinu - obilno i ravnomerno.
Nanosite kremu na svaka dva sata, bez obzira na oznaku "vodootporno" ili "jednom dnevno".
Ne oslanjajte se samo na SPF u šminki ili hidratantnim kremama.
Proverite rok trajanja - stara krema možda više ne deluje.
Praksa pokazuje da mnogi prave istu grešku: nedovoljno mažu, ne ponavljaju aplikaciju, i oslanjaju se na niske faktore. Upotreba kvalitetne kreme i svesnost o zračenju nisu luksuz već osnovna briga o zdravlju.