"Pasivno agresivno ponašanje nije uvek nešto što se radi sa namerom. Kao ekspert za govor i komunikaciuju otkrio sam da se ljudi koji imaju sklonost ka ovakvom ponašanju, često muče da budu iskreni u vezi sa svojim osećanjima", smatra Džon Bouv, učitelj veštine komunikacije, nagrađivani novinar i autor knjige o javnom nastupu.
Ovaj stručnjak je dao primer pet rečenica/fraza koje umeju da iritiraju one kojima su upućene, a pasivno-agresivne su:
1. "Samo prijateljsko podsećanje..."
Bouvi ovo naziva "čistačima grla" - indirektni pokušaj da se zahteva pažnja ili brži odgovor. Slične faze koje bi trebalo izbaciti iz upotrebe su - "prema mom poslednjem mejlu", "nisam siguran/a da si dobio/la moju poruku", ili "kao što sam rekao/la ranije". Ove fraze samo kamufliraju potrebu osobe da ne izgleda kao da zamera, okrivljuje, šefuje i nameće osećaj krivice.
Umesto toga bi trebalo biti direktan - "Izvini što te ponovo gnjavim, ali treba mi odgovor."
2. "Nemoj da shvatiš pogrešno, ali…"
Ova fraza, tvrdi stručnjak za javni nastup, uvek upućuje na nešto uznemirujuće ili uvredljivo. Lenja, sebična logika koja stoji iza toga je, da ako se unapred kaže ljudima da ćete biti nepristojni - onda je u redu da to i budete. Pogrešno. Šta reći umesto toga? Legitimni kriticizam je neophodan i čak od pomoći ukoliko se ne preteruje. Bolje bi bilo razmislite pre nego što se nešto kaže - da li se fokusirate na suštinu problema koji želite da rešite?
Ukoliko je odgovor "da", može se reći "Da li je ovo dobro vreme za razgovor? Postoji nešto što me muči." Ili "Brine me tvoj rad. Hajde da pričamo o tome."
3. "Razumem."
Nekada je ovo samo drugi način da se kaže - OK. Ali ova sarkastična verzija znači nešto drugo "Ćuti, čulo/la sam te", ili "Dosadan/a si, ostavi me na miru". Sarkazam je najočiglednija forma pasivne-gresije i verovatno najuvredljivija. Sagovornici ni ne pretpostavljaju da je osoba iznervirana, a još manje zbog čega je iznervirana. Na ovaj način se samo prebacuju osećanja na sagovornika, koji ne razume okolnosti zbog kojih je stvorena neprijatna atmosfera.
Umesto ovoga trebalo bi ispitati zbog čega je nastala nervoza. "Izvini ako delujem iznervirano, imam problema sa ovim zadatkom" ili "Pod stresom sam, jer već imam dva roka za sutra."
4. "Hej, kako ide sa tim zadatkom koji čekam?"
Ublažavanje zahteva može izgledati pristojno, ali može biti i oblik pasivne agresije. Džon Bouv smatra da bi trebalo razmisliti o drugim načinima ublažavanja kao što je to "Hvala unapred što..." Ukoliko se traži sa pozicije šefa ili kolege, ne pretvarati se da ste drugari. U redu je biti eksplicitan i reći šta, i u kom roku vam treba.
Šta reći umesto ovoga? Podsetiti na rokove i ukazati na posledice ukoliko se oni ne ispune. "Zaista mi je potrebno da bude završeno do sutra, inače će klijent biti jako uznemiren."
5. "Ako je to ono što želiš da radiš..."
Ova fraza implicira neodobravanje. Drugi signali pasivnog agresivnog prosuđivanja uključuju "Samo da znate..." ili "Za ubuduće..." Vaš slušalac čuje uobičajeni "refren" u svakoj od ovih fraza: "Ne slažem se. Zar ne znaš ko sam ja? Opet si zabrljao." Nijedna od ovih poruka nikome nije od pomoći.
Šta reći umesto toga? Ljudi obično ne donose odluke da bi vas uznemirili. Ako se ne slažete, progovorite. Ali prethodno razmisliti - Da li je vaše mešanje potrebno? Da li je ovo pravo vreme da se nešto kaže? Ako je odgovor potvrdan, budite ljubazni i direktni dok se zalažete za ono što mislite da je najbolje.
"Bitno je podsetiti se da će biti još mnogo odluka u životu, pa se ne mora svuda gurati nos po svaku cenu", smatra Džon Bouv, stručnjak za komunikaciju. Pristojan i direktan govor u poslovnoj komunikaciji, biće dobar za sve učesnike, a stvoriće prijatnu radnu atmosferu.